У животу се понекад дешавају необични случајеви. Човјек постане нешто што му никад на памет не би пало. Тако се десило и једном турском паши, који је постао православни светитељ. Ово је прича о њему.
Средином деветасетог вијека водили су се ратови између Русије и Турске на Kриму. Руски заробљеници су били прије смрти у турском ропству сурово мучени. Паша, који је командовао у овом рату, подржавао је ова мучења, али се чудио ведром духу руских војних затвореника у таквим околностима. Посматрајући их, знао је да их упита, одакле им такво расположење у пакленим условима, гдје их једино чека смрт? Они би му одговарали да разлог лежи у њиховој вјери у Васкрслог Христа, који је побиједио смрт. Након овога, паша се усрдно старао да што више дозна о православној вјери. Овај човјек се звао Јусуф. Приликом изучавања православља, толико му се срце загријало за њега, да се у тајности крстио и добио име Никола. Али Турци дознаше некако за његову промјену вјере, стадоше га љуто мучити, толико да се онесвијестивши помислили да је умро. Потом га бацише негдје, да га пси растргну. Промислом Божијим није умро, иако је био врло израњаван. Лутао је по Русији. Тако је и завршио у Оптини пустињи, која је у то вријеме била чувена по својим прозорљивим монасима. Једном затекавши се у њој, било му је врло лоше, да је мислио да ће умријети. Желио је да се исповиједи и причести, али није могао пошто није знао руски језик. Тражио је некога монаха , који је знао француски. Погодило се да је добро знао овај језик Старац Варсануфије Оптински. Испричавши му читав свој живот, Никола, некадашњи Јусуф, ипак се опоравио. Био је толико богоугодан да је чуо ангелско појање, имао небеска виђење попут апостола Павла, упитао је Старца Варсануфија, да ли и он има слична искуства? Чувени прозорљиви Старац није имао.
После неког времена Никола(Јусуф) се упокојио. Након његове смрти открили су да му је тијело невјероватно било израњавано од некадашњег мучења за вјеру. Тек тада се заиста открила дубина жртве и подвига овога светитеља Божијег.
Промисао Божији је заиста недокучив. „Има првих, који ће бити последњи, а, има последњих, који ће бити први“.
Свети Никола(Јусуфе), моли Бога за нас.
Милош Лалатовић
