Уторак, 5 мај 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Култура

Најезда медуза на Јадрану

Журнал
Published: 8. јул, 2023.
Share
Медузе, (Фото: Frommer's Travel Guides)
SHARE
Медузе, (Фото: Frommer’s Travel Guides)

У последње две деценије популација медуза све више расте, а последице тога су затварање медитеранских плажа. Подручје Јадрана је све ближе овом сценарију јер се на многим плажама ове летње сезоне због најезде медуза постављају црвене заставице. На летовању 2021. у Херцег Новом нашу новинарку је опекла медуза и оставила на кожи слово „М“ – и велике болове, који су пекли попут електрошока. Пошто јој је то био први сусрет са медузом, помислила је да умире и да је баш налетела на једну од оних смртоносних врста каква је Месечева медуза. Али спасиоци су рекли да ће бол престати након десет минута и да стави неке хладне облоге. Бол је заиста брзо престао, али три наредна дана није смела да уђе у море.

Медузе у Јадранском мору, према досадашњим случајевима и истраживањима, нису опасне по живот, али је њихов број изненада порастао. Готово да не прође година да се не појаве „придошлице“ попут Аурелије која је уочена у Ровињу. У Центру за истраживање мора у овом граду кажу да сваког дана добијају снимке желатинозних организама који пливају у води, мноштво позива и фотографија.

Прошле године је у Јонском и Егејском мору била најезда љубичастих медуза од којих није могло да се плива. Једног купача је толико опекла да је имао красту неколико месеци. Њихова супермоћ је у томе што могу да опеку и из даљине. На популарној дубровачкој плажи Данче јуче је постављена црвена заставица као упозорење од најезде нове врсте – Пелагије. „Опасан гост на популарној далматинској плажи опекао купаче“ наслов је у „Јутарњем листу“. Спасилачки тим Црвеног крижа Дубровник је током јутра имао чак осам интервенција узрокованих убодом медуза, пише „Слободна Далмација“. Доктори саветују да место додира треба испрати морском водом – никако слатком, а потом намазати крему која хлади. У случају тешких алергијских реакција, отићи лекару. Ако су жаоке медузе и даље залепљене за кожу жртве, уклонити их што пре је могуће прстима заштићеним двоструком рукавицом или помоћу кредитне картице или нечег сличног. Наглашава се и – никако не стављати медузе у уста (осим ако није у облику сушија или крекера што можете прочитати у наставку текста).

Животиње којима одговара климатска криза

Један од разлога зашто се медузе појављују у све већем броју има везе са глобалним загревањем које, за разлику од осталих врста које се због овог феномена суочавају са изумирањем, овим животињама прија. Медузе не пате од врућине – напротив, топле воде им пријају јер терају тропске коралне гребене да траже умереније области. Мигрирајући, корали отварају простор медузама да прошире своју територију и да се размножавају. Медузе не пливају као рибе. Оне припадају породици планктона – разноврсној групи морских створења која плутају морем где год их струје однесу.

Медузе у јеловницима: Лоша идеја

Решавање проблема пораста популације медуза није лак задатак. Иако хвтање мрежом делује као практично решење, немогуће га је спровести због велике густине и распрострањености ових животиња. Сада су кувари почели да експериментишу припремајући разна јела од медуза тако што их дословно претварају у крекере или хрскава јела.

 Специјалитети као што су суши ролнице под називом „Кикирики путер и медуза“ већ се служе у ресторанима широм света.

Научници и предузетници у Јапану сматрају да иако су јестиве, медузе нимало нису привлачне за јело. Такође сматрају да убијање није решење јер би медузе тада отпуштале јаја што би значило настанак нових медуза. Тренутно се траже билошка решења јер би се медузе, теоретски, могле претворити у органска ђубрива, што би унапредило екосистем.

Извор: Недељник Време

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Црна Гора: Производња струје опала за 24 одсто у 2022. години
Next Article Родноверје у демоне

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Дијалошка трибина: Религијски мотиви у филмској умјетности (ВИДЕО)

У Светогеоргијевском дому код цркве Светог Ђорђа под Горицом, 14. јуна је одржана дијалошка трибина…

By Журнал

Елис Бекташ: Писац и његови страхови

Пише: Елис Бекташ Однос између писца и његових страхова једно је од оних комплексних и…

By Журнал

Милош Црњански, психолошки портрет: Импулсиван и нетолерантан према осредњаштву (1969)

Мада је критичан према животу и појавама, врло лако се одушевљава, па то доприноси извјесној…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

КултураНасловна 1СТАВ

Дурутовић: Ако те заборавим Петровићу Петре

By Журнал
Култура

Делић: Кишов породични круг

By Журнал
ДруштвоКултураМозаикНасловна 5СТАВ

Хаксли против Орвела у књизи Нила Постмана о медијима будућности: Забава још траје

By Журнал
ДруштвоКултураНасловна 6СТАВ

Подстицај за украјинску мобилизацију

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?