Пише: Туфик Софтић
Док данас у новом руху, реконстрисан из темеља прије десетак година, хотел Беране представља једини прави туристички и угоститељски обејкат тога ранга у овом сјеверном граду, старије генерације ће се, ипак, са сјетом и емоцијама говорити о времену када је хотел грађен и када је град на Лиму имао десетак хиљада радника у привреди.
„Вјероватно да млађе генерације данас не знају да је овај хотел изграђиван упоредо са изградњом фабрике целулозе и папира и да је, заправо, требало да буде самачки дом за стручњаке са стране који су радили у том индустријском гиганту на сјеверу државе“, присјећа се један старији господин.
Он прича како је изградња хотела капацитета 112 кревета , почела давне 1962. године, а да је хотел отворен у децембру 1964.
“У почетку је замишљен као самачка стамбена зграда са интерним рестораном за потребе фабрике целулозе и папира. Међутим када је његов конструктивни систем већ био завршен, објекат је прилагођен хотелској намјени”, каже овај старији господин.
Приземље хотела још тада је красио предивни салон, ресторан и кафана са кухињом.
На међуспрату се налазио салон за дневни боравак и просторија за управу.
“На три индентична спрата било је смјестено 67 соба, односно 112 кревета. У подруму се налазила котларница, складишта хране и инвентара, чак и мања кланица, хотелске радионице, праоница и сви остали пратећи погони”, присјећа се овај човјек.
Хотел Беране био је одувијек препознатљив по великој тераси за 350 посјетилаца. Испод терасе је у каснијем периоду дограђена сала за још око 300 посјетилаца. Уређење обале и плаже које је првобитним пројектом било предвиђено, изведено је тек у последњој реконструкцији.
У оквиру хотелског комплекса постојао је и ауто камп који у најбољим туристичким временима никада није био празан. Онда је услиједила транзиција, пропаст и привреде и угоститељства и лагано умирање града на Лиму које до данас није заустављено. Хотел је приватизован, затворен, опљачкан, препуштен пропадању и три пута запаљен.
“Ја мислим да пропаст хотела Беране представљала слику и прилику пропасти индустрије. Све је у овом граду почело да иде уназад геометријском прогресијом оног тренутка када је након антибирократске револуције затворена фабрика целулозе и папира и велики ланац повезаних фирми. Град је у погледу индустрије враћен читав вијек уназад”, сматра наш саговорник.
Након преласка хотела Беране у власништво руке садашњих власника 2015. године, окончана је десетогодишња агонија овог некада најсолвентијег туристичког објекта на сјеверу државе. Колико год то у овом тренутку више да није важно, ипак се не смије заборавити да је хотел Беране некада био најважнији и најбољи објекат истоименог хотелско-угоститељског предузећа. Све до пљачкашке приватизације која је услиједила 2003. године.
Тај дио приче је мање-више познат и испричан више пута. ХТП Беране, некада солвентну и богату компанију, без губитака и са залихама робе у вриједности од макар 80 хиљада еура, тада је приватизовало непознато предузеће Еуротурист ГМБХ.
Они су у старту имали 36 одсто акција, али им је Фонд за развој уступио на управљање својих 15 одсто, и тиме индиректно заслужио мјесто у МАНС-овој шеми као један од криваца за омогућавање ове приватизације. Без подршке Фонда за развој ова ко зна како скупљена дружина не би на сједници акционара тога марта преузела управљање на сјеверу некада најјачом угоститељском компанијом.
Тако је почела пропаст, када је чак три пута запаљен и из њега покрадено све што је било вриједно. Остало је тада огорчење и велика скепса да једнога дана хотел може опет отворити врата за госте.
Када се то коначно догодило, дјеловало је скоро нестварно. Хотел је заблистао над обалом Лима љепши него што је икада био. С надом да ће представљати подстицај за развој Берана и бољу валоризацију туристичких потенцијала сјевера.
Извор: РТЦГ
