Економија Црне Горе очекује раст од 3,4% у 2024. години, док се за 2025. предвиђа благи пораст на 3,5%, захваљујући повећању плата. Међутим, Свјетска банка упозорава на фискалне, али и политичке изазове. Планирана смањења доприноса за пензије, према Фискалној стратегији 2024-27, могла би повећати буџетски дефицит на 4,1% БДП-а у 2025. години. Истовремено, јавни дуг би могао порасти на 64,5% БДП-а до 2026. године.
То су неки од навода у новом издању Редовног економског извјештаја за Западни Балкан, које је у новембру објавила Свјетска банка.
Свјетска банка предвиђа да ће укупни економски раст Албаније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Косова, Сјеверне Македоније и Србије достићи 3,7% у 2025, што је 0,2 процентна поена више у односу на прољетно издање овог извјештаја. Очекује се да ће стопа раста у 2024. износити 3,3%, односно 0,1 процентни поен више него што је првобитно било процијењено.
У дијелу посвећеном Црној Гори, наводи се да је за очување фискалне стабилности, неопходна је строга контрола трошкова, посебно у контексту високих трошкова спољног задуживања и глобалних геополитичких ризика.
Раст и изазови економије
Црна Гора је мала и отворена економија, снажно ослоњена на туризам, али и рањива на екстерне шокове. Након дубоког пада од 15,3% у 2020, економија је у 2021-23. доживјела брз опоравак са просјечним годишњим растом од 8,6%. Очекује се да ће раст остати солидан у 2024. години, захваљујући приватној потрошњи и утицају страних резидената, међу којима су најбројнији држављани Русије и Украјине.
Упркос напорима, Црна Гора се суочава с изазовима одрживог развоја, посебно због еколошке деградације и утицаја климатских промјена.
Фискални изазови и јавни дуг
Иако је јавни дуг смањен са 103,5% БДП-а у 2020. на 59,3% у 2023, лумпy отплате дуга представљају ризик. Повратак буџетском дефициту очекује се у средњем року, јер планирано смањење пензијских доприноса може додатно смањити приходе.
У првој половини 2024. године, буџет је биљежио суфицит од 0,4% БДП-а, захваљујући расту прихода од ПДВ-а и пореза на добит, али су расходи порасли за 17,9%, понајвише због повећања социјалних трансфера и минималне пензије на 450 еура.
Тржиште рада и социјални показатељи
Запосленост је наставила да расте, док је стопа незапослености у другом кварталу пала на 11,4%. Просјечна инфлација у првој половини године износила је 4,6%, док су реалне плате порасле за 1,2%. Пројекције показују пад сиромаштва на 8,8% у 2023, с очекивањем даљег смањења на 7% до 2026. године.
Ризици и препоруке
Главни ризици долазе из геополитичких тензија и високих трошкова спољног финансирања. Фискална стратегија захтијева додатне мјере консолидације како би се обезбиједила одрживост дуга. Истовремено, Црној Гори је потребна пажљива политика како би се искористили бенефити ЕУ интеграција и смањила регионална неразвијеност, посебно на сјеверу земље.
Политички изазови
Перспектива је оптерећена потенцијалним ризицима. Појачане геополитичке неизвјесности могу ослабити изгледе за раст трговинских партнера Црне Горе, док високи трошкови екстерног финансирања представљају ризик с обзиром на велике финансијске потребе земље. Домаћа политичка дешавања такође представљају ризик – упозоравају из Свјетске банке.
Све у свему, економија Црне Горе има потенцијал за стабилан раст, али уз одговорне фискалне мјере и фокус на одрживи развој – наводи се у документу Свјетске банке.
Извор: Банкар.ме
