Пише: Војин Грубач
Информације да Црној Гори недостаје 1.500 полицајаца, да је у задње три године 106 судија напустило функцију и да сада недостаје 57 судија су интересантне с више аспеката.
Наиме, у временима владавине Ђукановића свако ко се запошљавао морао је имати партијску, идеолошку, па и националну подобност за државни посао.
То се посебно односило на посао у судству и полицији, гдје сада недостаје кадрова због неправовременог реаговања и планирања, сложених процедура, али и незаинтересованости грађана за рад у тим областима.
Систем злогласне кадровске сегрегације је постојао и у школству.
Идеолошки, политички и етнички неподобни професори су били без посла годинама, неки и цијелих 17. година.
Послије 30. августа 2020. године времена су се промијенила, али много чега изгубило због неажурности и неправовременог реаговања тзв. „побједника“.
Послије промјена у врху државе и полиције: појавили су се криминални разговори са Скај апликација које је прослијеђивао Еуропол.
Услиједила су хапшења, чак и „крупних риба“, уз хвалисање политичара како су тиме „задали тешки ударац криминалној хоботници која је обитавала у државним органима“ и била чврсто повезана с организованим криминалом.
Међутим, због недостатка судија све се то полако претворило у фарсу.
Оптужени се, уз јемство, пуштају да се бране са слободе а суђења се бесконачно одлажу с циљем да се никада не окончају.
Коначни резултат ће бити никакав: раван нули, уколико не дође до радикалних промјена у судству.
Од 30. августа 2020 године царовала је небрига о правосуђу и сада је јасно да правосуђе није било приоритет реформи Влада које су услиједиле послије тога датума „побједе“.
Садашњи недостатак 1.500 полицајаца показује да се ништа није планирало нити по том питању, што ће резултирати драстичним смањењем безбједности грађана и њихове имовине.
Дакле, у протекле три и по године ништа се није озбиљно планирало па је и резултат адекватан.
Приоритет су била партијска запошљавања „по дубини“ и јалова прича о „борби против хоботнице“, која неће имати судски епилог.
Влада Спајића је добила у наследство многобројне проблеме који нису рјешавани годинама.
У ту причу се идеално уклопила и режирана побуна синдиката ионако пребукираног јавног сектора, гдје је бар половина радника вишак.
И као „шлаг на торту“се десила побуна радника цетињска „Кошуте“, који су се „сјетили“ неисплаћених плата из 1996. године!?
Општа егзотика, зар не?
