U skladu sa čuvenom trilogijom Kšištofa Kišlovskog, osvrnuo bih se parcijalno na segmente anti-trikolorstva novo-komita i DPS-a. Pa da počnemo od: crvene.
Piše: Naš stalni dopisnik sa Divljeg zapada Milija Todorović (u ulozi Garija Kupera)
Boja komunističke ideologije očigledno je svoj pigment pretočila i u svijest DPS ideologa. Jer, nema drugog objašnjenja za to, kako i zašto se oni ogrću trobojkom čitav svoj politički vijek, a onda, najednom, čak i ako su promijenili stav oko zvanične zastave, ne mogu da zadrže svoj bijes prema sopstvenoj prošlosti i progone svakog onog ko poštuje tri boje revolucionarne i nacionalne Evrope.
Kako kaže Ćopićev Nikoletina Bursać: „Partija i komesar rekli: nema više Boga“. E tako se zbilo i na nekom od kongresa DPS-a. Ne samo što su trobojku zamijenili drugim stegom, nego su prezreli svaki momenat političkog postojanja u kom su isticali zastavu sa tri boje.
Jednostavno, izvan partijskog jedoumlja, ne bi bilo moguće tako, na prečac i bez ostatka, pljunuti na sve što si radio do danas. Zato mislim da je prva boja crnogorske trobojke i crnogorske narodne nošnje, kao boja boljševizma, sama sobom razlog zašto DPS sada ovako luduje.
Do čitanja u sljedećem broju…
