Да ли је вјероватно да ће избити трговински рат између Кине и Европе? Ово је опасна тема којом се јавно мњење у Европи, укључујући и Њемачку, бави. Кина и Европа посљедњих година биле су један другом главни трговински партнер и заједно су пребродиле многе олује. Са веома комплементарним индустријским ланцем и великом економском међузависношћу, разумљиво је да трговински рат није требало да постане озбиљна тема у европским политичким расправама о Кини. Међутим, неки медији су приказали „наопако окренут свијет“ за Европљане: висока економска зависност између Кине и Европе није дивиденда већ „ризик“ за континент, док други кажу да се Европа мора припремити за сукоб са Кином. Мора се истаћи да се за Европу не може занемарити штета коју би ове противструје јавног мњења донијеле. Европска економија се тренутно суочава са више изазова, укључујући сукоб Русије и Украјине, енергетску кризу, високу инфлацију, нову епидемију КОВИД-19 и трајне периоде високих температура и суша. У вријеме када би Европа требало да његује мир, спољно окружење повољно за развој и обострану корисност за партнере, неки људи на континенту намјеравају да вјештачки стварају сукобе са Кином. Да ли само зато што је Кина постала све важнија за европске интересе, континент мора да се одвоји од Кине, да се чува и одбија од Кине? Немогуће је да нормалан човјек не једе, јер се плаши да га не угуше. Још је мање вјероватно да ће разбити чинију са пиринчем.
Укратко, европско мишљење се сада углавном фокусира на два питања. Прво је да ли добровољно смањити економску и трговинску зависност од кинеског тржишта, или се одвојити од Кине, другим ријечима, како би се избјегла пасивна позиција у будућности. Друго, ако Европа не прихвати неке од кинеских политичких одлука, да ли треба да прибјегне трговинским санкцијама? Очигледно је да су многи Европљани били опсједнути са ова два проблема, али поштено је рећи да заиста постоји проблем са покретањем ова два питања.
Што се тиче првог питања, блиске економске и трговинске односе Кине и Европе не треба тумачити као једносмјерну зависност једне стране од друге, већ као нормалну „међузависност“. Европска привреда, посебно њемачка, изразито је екстерно оријентисана, што је детерминисано општим трендом економске глобализације који је Европа прихватила и тиме у потпуности стекла предности. Према извјештају Института ИФО, трговински рат и раздвајање ЕУ и Њемачке од Кине коштали би Њемачку скоро шест пута више од Брегзита. Бивши амерички председник Доналд Трамп је током свог мандата „витлао штапођ“царина на многе земље, чему се оштро противила Европа, посебно Француска и Њемачка. Како штета коју је трговински рат проузроковао у то вријеме и данас траје на европском континенту, ријеч „трговински рат“ не би требало да се појављује, посебно у европском јавном мњењу.Друго питање одражава ароганцију и предрасуде дубоко у главама неких људи у Европи према Кини. Они су навикли да осуђују друге, укључујући и Кину, са осјећајем супериорности. По њиховом мишљењу, економске и трговинске санкције се могу искористити као преговарачки инструмент за политичко сузбијање. У ствари, Европа није у позицији нити има моћ да то учини. У великој мјери, прво питање је мјерење других према европским стандардима и таквом начину размишљања. Ова два питања су двије стране истог новчића, које се међусобно појачавају.
Они који позивају на сузбијање Кине, забринути су и уплашени због све већег значаја Кине. Подсјећамо и да неки људи у Европи не би требало да размишљају о стварању услова за оспоравање суштинских интереса Кине смањењем економске и трговинске зависности од Кине, што значи стављање кола испред коња.
Заиста има много ствари које забрињавају Европу и које су створиле плодно тло за разне екстремистичке ставове. Кина, која је далеко од Европе, постала је мета на коју неки људи изражавају своје незадовољство. Али ниједан од горе наведених проблема није узрокован Кином. И то је погрешан начин да се ублажи анксиозност тровањем темеља међусобног повјерења Кине и Европе и подрива економска сарадња Кине и Европе.Бивши њемачки канцелар Хелмут Шмит је наводно рекао да Њемачка треба да пази да не буде морални апостол свијета. Ова реченица важи и за цијелу Европу данас. Један број европских економиста недавно је рекао медијима да људи морају да одвоје политичке разлике од нормалне трговине и да Кина заслужује дужно поштовање, упозоравајући Европу на кратковиде акције. Њихово подсјећање је на мети пошто јавно мњење у Европи показује забрињавајућу тенденцију. Чини се да је дио садржаја копиран из САД. Али Европа није држава САД. Ову важну чињеницу Европљани не могу занемарити, иначе је лако упасти у велику рупу посебно ископану за Европу.
Извор: Глобал Тајмс
