Требало би да свако своје тело сматра непроцењивим даром од Оног који нас воли изнад свега, да га третира као чудесно уметничко дело неописиве лепоте, као мајсторство човеку непојмљиво, и тако нежним и крхким да га могу озледити реч, дах, поглед, па чак и мисао. Нечистоћа, која рађа болест и смрт није само аутодеструктивна већ и веома неморална навика. Чувајући своја тела од инфекција, пуним здравља и чистоће, ми исказујемо своје поштовање према оном суштинском принципу којим су обдарена. Онај ко следи правила хигијене у том духу доказује да је заиста религиозан − ријечи су Николе Тесле записане у америчком часопису Century Magazine, у јуну 1910. године.
„За две године напунићу осамдесет, а осећам се одлично, као да имам двадесетˮ – гласи реченица којом је Никола Тесла започео разговор са Џорџом Корнерсом за часопис Физичка култура (Physical Culture) у марту 1935. године. Људско тело је као машина. Зато га треба третирати с поштовањем и добро подмазивати како се не би догодило да зарђа.
Најважнији елемент у мом животном ритму јесте исхрана и дијета. Не можемо очекивати да машина добро функционише уколико је не снабдевамо одговарајућим горивом. Будући да сам научник, тежим да ту машину, своје тело, подесим према законима који владају на нашој планети. Какву год животну шему да усвоји, човек мора имати на уму да ротирање земаљске кугле усмерава одређене физичке законитости. Најпре, 24 часа подељена су на дан и ноћ, период у коме радимо и период у коме одмарамо. Изгледа да то само по себи сугерише да су два оброка дневно у складу са тим космичким ритмом
– један оброк пружа енергију за рад током дана, док други снабдева тело енергијом којом ће се напунити током спавања.
Од малих ногу занимале су ме разноврсне теорије о исхрани. Још сам био млад, када сам закључио да ће тело на идеалан начин апсорбовати иситњену храну, припремљену скоро у течном стању, у малим порцијама, што чешће током дана. Чинило ми се да ћу тако тело снабдевати непрекидном енергијом, а тиме ће и органи за варење имати најмање оптерећење. Био сам одушевљен својим открићем. Годинама сам се хранио на тај начин, припремајући пасирана јела. Радећи у лабораторији, јео сам често, кад год бих осетио глад. Осећао сам се одлично, срце и органи за варење реаговали су најприкладније.
Међутим, како ме посао одводио на разна места, нисам имао услова да спремам јела како сам навикао. Био сам принуђен да се храним као и остали свет. Та је промена изазвала озбиљне сметње у мом стомаку. Било ми је потребно пуно времена да се прилагодим новом режиму исхране. Све сам покушавао: шест оброка дневно, као већина Европљана, затимтрипут, па само једном… Коначно сам закључио да су два оброка најбоља. Ручак је сувишан оброк, јер оптерећује организам храном коју не може брзо да претвори у енергију потребну за рад. Потребно је да прође три до четири сата како би се храна сварила. Ручак, дакле, не повећава нашу ефикасност. Истовремено, у самом процесу варења сва крв из главе дође у стомак, чиме се смањује наша физичка и ментална способност.
С друге стране, један оброк дневно не пружа довољно енергије и не може се ускладити са кретањем сата који регулише живот – Земља се врти око себе.
Два оброка дневно се сасвим уклапају у природно Земљино окретање. Два оброка дневно побољшала су моје здравље, изоштрила апетит, осећај за укус хране. Нисам знао шта је прави живот све док нисам
елиминисао ручак. Данас у седамдесет и осмој години конзумирам два оброка дневно с истим апетитом каокада сам имао шеснаест година. Немампроблем с варењем хране. Не пијем никакве лекове.
Када би мој режим исхране сви примењивали, уверен сам да би се људски век продужио, да би људи били здравији. Није могуће распоредити три оброка дневно. Два оброка могу да се ускладе са
радним даном. Време за оброк зависи од климатских услова земље у којој живите. Било би пожељно да се доручкује два сата пре почетка рада. Наиме, уколико неко једе око седам-осам, не би ваљало да почне с послом пре десет. Могао би након тога да непрекидно ради пет до шест часова па онда да иде кући и посвети неко време рекреацији, одмарању и вежбању, како би вечерао око осам увече.
Овакав распоред уклапа се у космичке законе!
Сваки оброк треба да садржи беланчевине и масти. Масти дају енергију, оне су врста горива, док беланчевине помажу обнављању и изградњи ћелија. Ујутру ваља да једемо путер, а увече препоручујем пуномасно млеко, како би се обнављале ћелије.
Још један одличан састојак хране је беланце јајета. У сваком беланцету јајета налази се шездесет зрна протеина, а у жуманцету само четрдесет зрна. Радије једем само беланце. Жуманце садржи гвожђе и витамине који су добри, али и мокраћну киселину, коју избегавам, нарочито.
Сир је најхрањивија од свих намирница, садржи сто четрдесет зрна протеина по унци. Даље квалитетне намирнице које садрже протеине су одређене житарице које садрже тридесет до тридесет пет зрна по
унци хране. Пиринач садржи најмање мокраћне киселине и може се најлакше сварити.
Велика количина протеина се налази у махунаркама или махунастим плодовима, граху, грашку, сочивима итд. Али они такође садрже немалу количину мокраћне киселине. Мокраћна киселина је одговорна за већину болести које ометају метаболичке процесе у телу, она изазива реуматска стања, артритис, висок крвни притисак и многе друге болести цивилизованог живота. Примитивни човек је можда могао
тешким физичким радом да елиминише мокраћну киселину. Становник града би требало да буде претерано опрезан пре него што унесе велике количине те материје у свој организам.
Поврће је неопходно за сваку дијету, мада садржи само шест или седам зрна протеина по унци. Они дају мало енергије, али регулишу црева и делују против мокраћне киселине. Они такође снабдевају тело
витаминима и есенцијалним минералним солима. Штавише, они су погодни носачи масти. Волим фину, кувану мешавину лука и сецканог целера припремљеног са много путера. Ова комбинација се лако вари.
Воће је такође битан део сваке квалитетно регулисане исхране. Неизоставно је, делом због своје масе која помаже варењу, а делом због алкалне реакције. Опште је позната чињеница да се чак и плодови
лимуна, који у почетку имају киселинску реакцију, у процесу варења постају алкални. Алкали су природни непријатељи киселина. Шећер у малим количинама није споран. Међутим, у воћу има пуно шећера.
Месо једем само у ретким приликама, по могућству само једном или два пута годишње. Богато је протеинима, али и мокраћном киселином. Више волим живину него говедину. Риба је боља за варење и готово једнако богата протеинима и мастима. Фосфор који риба садржи одличан је за нервни систем. Али фосфор, док храни мозак, изазива киселост. И месо и риба дају нам брзу енергију. За одређене раднике, под одређеним условима, протеини су неопходни. Они скраћују живот уношењем више мокраћне киселине у организам него што је потребно. Али док живимо, они нам пружају велику енергичност.
Од тренутка кад је забрана точења пића укинута, нисам у уста ставио ни кап алкохола без обзира што ми је он добро чинио. Нажалост, не могу више да му се вратим. Прво сам планирао да живим 150 година, сада сам сигуран да ћу, без пића, живети краће, око 135 лета.
Алкохол ми је у животу много помогао. Омогућио ми је да побегнем од напрезања које би се у противном могло показати фаталним. Човек који није изумитељ тешко може схватити колико снажно може на читав организам да утиче откриће неке нове истине. Када сам први пут видео сопствени изум, индукциони мотор, на делу, срце ми је умало пукло. Срећом, била је близу флаша ракије од које сам окусио. То је избалансирало моје узбуђење, и био сам у стању да испитам ротацију мотора са философском спремношћу.
Био сам велики љубитељ кафе. Требало ми је једанаест година да савладам жудњу за тим опасним напитком. Излечење ме је коштало доста пара. Знате зашто? Свих једанаест година кували су ми најфинију кафу и стављали ми на писаћи сто. Никад нисам попио ни гутљај. Присуство те кафе изазивало је моје механизме самосавлађивања. Да је није било, излудио бих од жеље за њом. Одрекао сам се и кафе и чаја јер су то отрови.
Више волим пиво него вино или ракију. Док сам био студент умерено сам пио пиво, око шеснаест чашица дневно, док је већина мојих другова конзумирала шездесет. Пиво ми је стварало мамурлук. Пије се у великим количинама јер се из неког разлога лако апсорбује. Нико не може попити двадесет или тридесет чаша воде или млека, али није тешко попити тридесет или четрдесет чаша пива. Захваљујући
великој количини коју конзумира, пивопија апсорбује више алкохола од онога који пије виски. Штавише, огромна количина течности коју испија пивопија повећава му обим стомака. Чини се да неки људи пиво конзумирају без проблема, али обично добијају огроман стомак.
Био сам страствен пушач. Када сам напунио двадесет, решио сам да више не пушим. Запалио сам последњу цигарету и отада се никад вишенисам латио дувана. У заблуди су они који мисле да пушење стимулише, тако само изгледа. Оно, у ствари, лоше утиче на концентрацију. Најбоља је, по мени, шетња. Никад не препешачим мање од петнаест километара дневно. И то ме одржава у добром здрављу. Али плашим се да те шетње не буду кобне за мене јер спадам у изузетно непажљиве људе, који не гледају куд иду…
Одломак из књиге Ја, Никола Тесла (Агапе: Београд, 2020), А. Н. Ташић и М. Дурутовића
