Trebalo bi da svako svoje telo smatra neprocenjivim darom od Onog koji nas voli iznad svega, da ga tretira kao čudesno umetničko delo neopisive lepote, kao majstorstvo čoveku nepojmljivo, i tako nežnim i krhkim da ga mogu ozlediti reč, dah, pogled, pa čak i misao. Nečistoća, koja rađa bolest i smrt nije samo autodestruktivna već i veoma nemoralna navika. Čuvajući svoja tela od infekcija, punim zdravlja i čistoće, mi iskazujemo svoje poštovanje prema onom suštinskom principu kojim su obdarena. Onaj ko sledi pravila higijene u tom duhu dokazuje da je zaista religiozan − riječi su Nikole Tesle zapisane u američkom časopisu Century Magazine, u junu 1910. godine.
„Za dve godine napuniću osamdeset, a osećam se odlično, kao da imam dvadesetˮ – glasi rečenica kojom je Nikola Tesla započeo razgovor sa Džordžom Kornersom za časopis Fizička kultura (Physical Culture) u martu 1935. godine. Ljudsko telo je kao mašina. Zato ga treba tretirati s poštovanjem i dobro podmazivati kako se ne bi dogodilo da zarđa.
Najvažniji element u mom životnom ritmu jeste ishrana i dijeta. Ne možemo očekivati da mašina dobro funkcioniše ukoliko je ne snabdevamo odgovarajućim gorivom. Budući da sam naučnik, težim da tu mašinu, svoje telo, podesim prema zakonima koji vladaju na našoj planeti. Kakvu god životnu šemu da usvoji, čovek mora imati na umu da rotiranje zemaljske kugle usmerava određene fizičke zakonitosti. Najpre, 24 časa podeljena su na dan i noć, period u kome radimo i period u kome odmaramo. Izgleda da to samo po sebi sugeriše da su dva obroka dnevno u skladu sa tim kosmičkim ritmom
– jedan obrok pruža energiju za rad tokom dana, dok drugi snabdeva telo energijom kojom će se napuniti tokom spavanja.
Od malih nogu zanimale su me raznovrsne teorije o ishrani. Još sam bio mlad, kada sam zaključio da će telo na idealan način apsorbovati isitnjenu hranu, pripremljenu skoro u tečnom stanju, u malim porcijama, što češće tokom dana. Činilo mi se da ću tako telo snabdevati neprekidnom energijom, a time će i organi za varenje imati najmanje opterećenje. Bio sam oduševljen svojim otkrićem. Godinama sam se hranio na taj način, pripremajući pasirana jela. Radeći u laboratoriji, jeo sam često, kad god bih osetio glad. Osećao sam se odlično, srce i organi za varenje reagovali su najprikladnije.
Međutim, kako me posao odvodio na razna mesta, nisam imao uslova da spremam jela kako sam navikao. Bio sam prinuđen da se hranim kao i ostali svet. Ta je promena izazvala ozbiljne smetnje u mom stomaku. Bilo mi je potrebno puno vremena da se prilagodim novom režimu ishrane. Sve sam pokušavao: šest obroka dnevno, kao većina Evropljana, zatimtriput, pa samo jednom… Konačno sam zaključio da su dva obroka najbolja. Ručak je suvišan obrok, jer opterećuje organizam hranom koju ne može brzo da pretvori u energiju potrebnu za rad. Potrebno je da prođe tri do četiri sata kako bi se hrana svarila. Ručak, dakle, ne povećava našu efikasnost. Istovremeno, u samom procesu varenja sva krv iz glave dođe u stomak, čime se smanjuje naša fizička i mentalna sposobnost.
S druge strane, jedan obrok dnevno ne pruža dovoljno energije i ne može se uskladiti sa kretanjem sata koji reguliše život – Zemlja se vrti oko sebe.
Dva obroka dnevno se sasvim uklapaju u prirodno Zemljino okretanje. Dva obroka dnevno poboljšala su moje zdravlje, izoštrila apetit, osećaj za ukus hrane. Nisam znao šta je pravi život sve dok nisam
eliminisao ručak. Danas u sedamdeset i osmoj godini konzumiram dva obroka dnevno s istim apetitom kaokada sam imao šesnaest godina. Nemamproblem s varenjem hrane. Ne pijem nikakve lekove.
Kada bi moj režim ishrane svi primenjivali, uveren sam da bi se ljudski vek produžio, da bi ljudi bili zdraviji. Nije moguće rasporediti tri obroka dnevno. Dva obroka mogu da se usklade sa
radnim danom. Vreme za obrok zavisi od klimatskih uslova zemlje u kojoj živite. Bilo bi poželjno da se doručkuje dva sata pre početka rada. Naime, ukoliko neko jede oko sedam-osam, ne bi valjalo da počne s poslom pre deset. Mogao bi nakon toga da neprekidno radi pet do šest časova pa onda da ide kući i posveti neko vreme rekreaciji, odmaranju i vežbanju, kako bi večerao oko osam uveče.
Ovakav raspored uklapa se u kosmičke zakone!
Svaki obrok treba da sadrži belančevine i masti. Masti daju energiju, one su vrsta goriva, dok belančevine pomažu obnavljanju i izgradnji ćelija. Ujutru valja da jedemo puter, a uveče preporučujem punomasno mleko, kako bi se obnavljale ćelije.
Još jedan odličan sastojak hrane je belance jajeta. U svakom belancetu jajeta nalazi se šezdeset zrna proteina, a u žumancetu samo četrdeset zrna. Radije jedem samo belance. Žumance sadrži gvožđe i vitamine koji su dobri, ali i mokraćnu kiselinu, koju izbegavam, naročito.
Sir je najhranjivija od svih namirnica, sadrži sto četrdeset zrna proteina po unci. Dalje kvalitetne namirnice koje sadrže proteine su određene žitarice koje sadrže trideset do trideset pet zrna po
unci hrane. Pirinač sadrži najmanje mokraćne kiseline i može se najlakše svariti.
Velika količina proteina se nalazi u mahunarkama ili mahunastim plodovima, grahu, grašku, sočivima itd. Ali oni takođe sadrže nemalu količinu mokraćne kiseline. Mokraćna kiselina je odgovorna za većinu bolesti koje ometaju metaboličke procese u telu, ona izaziva reumatska stanja, artritis, visok krvni pritisak i mnoge druge bolesti civilizovanog života. Primitivni čovek je možda mogao
teškim fizičkim radom da eliminiše mokraćnu kiselinu. Stanovnik grada bi trebalo da bude preterano oprezan pre nego što unese velike količine te materije u svoj organizam.
Povrće je neophodno za svaku dijetu, mada sadrži samo šest ili sedam zrna proteina po unci. Oni daju malo energije, ali regulišu creva i deluju protiv mokraćne kiseline. Oni takođe snabdevaju telo
vitaminima i esencijalnim mineralnim solima. Štaviše, oni su pogodni nosači masti. Volim finu, kuvanu mešavinu luka i seckanog celera pripremljenog sa mnogo putera. Ova kombinacija se lako vari.
Voće je takođe bitan deo svake kvalitetno regulisane ishrane. Neizostavno je, delom zbog svoje mase koja pomaže varenju, a delom zbog alkalne reakcije. Opšte je poznata činjenica da se čak i plodovi
limuna, koji u početku imaju kiselinsku reakciju, u procesu varenja postaju alkalni. Alkali su prirodni neprijatelji kiselina. Šećer u malim količinama nije sporan. Međutim, u voću ima puno šećera.
Meso jedem samo u retkim prilikama, po mogućstvu samo jednom ili dva puta godišnje. Bogato je proteinima, ali i mokraćnom kiselinom. Više volim živinu nego govedinu. Riba je bolja za varenje i gotovo jednako bogata proteinima i mastima. Fosfor koji riba sadrži odličan je za nervni sistem. Ali fosfor, dok hrani mozak, izaziva kiselost. I meso i riba daju nam brzu energiju. Za određene radnike, pod određenim uslovima, proteini su neophodni. Oni skraćuju život unošenjem više mokraćne kiseline u organizam nego što je potrebno. Ali dok živimo, oni nam pružaju veliku energičnost.
Od trenutka kad je zabrana točenja pića ukinuta, nisam u usta stavio ni kap alkohola bez obzira što mi je on dobro činio. Nažalost, ne mogu više da mu se vratim. Prvo sam planirao da živim 150 godina, sada sam siguran da ću, bez pića, živeti kraće, oko 135 leta.
Alkohol mi je u životu mnogo pomogao. Omogućio mi je da pobegnem od naprezanja koje bi se u protivnom moglo pokazati fatalnim. Čovek koji nije izumitelj teško može shvatiti koliko snažno može na čitav organizam da utiče otkriće neke nove istine. Kada sam prvi put video sopstveni izum, indukcioni motor, na delu, srce mi je umalo puklo. Srećom, bila je blizu flaša rakije od koje sam okusio. To je izbalansiralo moje uzbuđenje, i bio sam u stanju da ispitam rotaciju motora sa filosofskom spremnošću.
Bio sam veliki ljubitelj kafe. Trebalo mi je jedanaest godina da savladam žudnju za tim opasnim napitkom. Izlečenje me je koštalo dosta para. Znate zašto? Svih jedanaest godina kuvali su mi najfiniju kafu i stavljali mi na pisaći sto. Nikad nisam popio ni gutljaj. Prisustvo te kafe izazivalo je moje mehanizme samosavlađivanja. Da je nije bilo, izludio bih od želje za njom. Odrekao sam se i kafe i čaja jer su to otrovi.
Više volim pivo nego vino ili rakiju. Dok sam bio student umereno sam pio pivo, oko šesnaest čašica dnevno, dok je većina mojih drugova konzumirala šezdeset. Pivo mi je stvaralo mamurluk. Pije se u velikim količinama jer se iz nekog razloga lako apsorbuje. Niko ne može popiti dvadeset ili trideset čaša vode ili mleka, ali nije teško popiti trideset ili četrdeset čaša piva. Zahvaljujući
velikoj količini koju konzumira, pivopija apsorbuje više alkohola od onoga koji pije viski. Štaviše, ogromna količina tečnosti koju ispija pivopija povećava mu obim stomaka. Čini se da neki ljudi pivo konzumiraju bez problema, ali obično dobijaju ogroman stomak.
Bio sam strastven pušač. Kada sam napunio dvadeset, rešio sam da više ne pušim. Zapalio sam poslednju cigaretu i otada se nikad višenisam latio duvana. U zabludi su oni koji misle da pušenje stimuliše, tako samo izgleda. Ono, u stvari, loše utiče na koncentraciju. Najbolja je, po meni, šetnja. Nikad ne prepešačim manje od petnaest kilometara dnevno. I to me održava u dobrom zdravlju. Ali plašim se da te šetnje ne budu kobne za mene jer spadam u izuzetno nepažljive ljude, koji ne gledaju kud idu…
Odlomak iz knjige Ja, Nikola Tesla (Agape: Beograd, 2020), A. N. Tašić i M. Durutovića
