Пише: Немања Рујевић
Председник Србије Александар Вучић позвао се на телевизију баш док игра Новак Ђоковић. За разлику од Ђоковића, Вучић четрнаест година није имао дуел. Појављује се само тамо где су питања сервирана лабаво, а винери из форхенда загарантовани
Председник Србије Александар Вучић позвао се на Пинк баш у време финала Аустралијан опена, које је у свакој поштеној српској кући светиња ево скоро две деценије.
И све је у том телевизијском преподневу ишло како се могло очекивати. Док смо се у Мелбурну још могли надати изненађењу, у студију Пинка су изненађења немогућа. У спорту је лопта округла, у пропаганди је све испланирано.
За почетак то где и када се Вучић појављује. Не треба бити од злих језика да би се приметила намера режима да негде затури Ђоковића. Да га умањи.
Дијана Рошчић: Ђоковић и Кустурица – велики проблем за Вучића
На порталима режимских медија прва вест је наравно било Вучићево „обраћање“, иако се таква „ексклузива“ виђа чешће од једном дневно. Та колико у петак је Вучић заскакао људе са ТикТока!
Кад те избаксузира
Тамо негде, кад је Вучић причао како наводно свим срцем навија за Ђоковића, овај је у Мелбурну занемоћао. Први сервис више није био убојит, млади Карлос Алкараз могао је да улази више у поље, да игра свој најбољи тенис.
За разлику од Ђоковића, Вучић скоро пуних четрнаест година није имао дуел. Некада, из опозиције, није био лош у телевизијским сучељавањима. Данас се појављује само тамо где су питања сервирана лабаво, а винери из форхенда загарантовани.
Те ова година је тешка у свету, али ми чувамо стабилност, те блокадери упропаштавају Србију, летују на Занзибару, немају план и програм и тако даље. Додао је да они „навијају за смрт и несрећу људи, јер им несрећа доноси фотељу коју не заслужују“.
„Нису ишли на протесте да подрже неки програм, већ да подрже идеју да сам убица, да ми прогоне и, неретко, убијају децу“, рекао је Вучић.
Разуме се, Вучић је опет жртва. Током свих ових година, а посебно откако је Ђоковић подржао студенте, Вучић је једним телефонским позивом могао да заустави таблоидно повраћање по Ђоковићу где су га звали „усташом“ и сличним именима. Али, наравно да није зауставио.
Кад човек држи конце већине медија, а јавно мњење му ипак измиче, он се труди да се врати на познат терен, да игра дуги слајс, оно што зна уз мало ризика. Све то је виђено у Вучићевом новом „обраћању“ – биће путева, биће пруга, биће пара, иако је тешко, али он сања велику будућност.
На тврдој подлози Мелбурна, Ђоковић није успео да се врати ономе што најбоље зна и што је тако маестрално радио у првом сету. То је ионако много теже у поштеној игри него у намештеном интервјуу. На крају је положио рекет пред дечком који је тренутно бољи тенисер.
Ко ће пре у пензију
Крај Ђоковићеве каријере је близу, то сви знају. Кад год да престане, отићи ће као највећи тенисер свих времена.
Вучић је пак у недељном специјалу припретио публици да не планира ни пензију ни силазак са власти. Министрима је, каже, наредио да му предоче план развоја Србије до 2035. године. Тада ће Вучић бити у годинама за старосну пензију, иако у животу није имао прави посао.
Када је изгубио, Ђоковић је загрлио Алкараза скоро очински. Највећи умеју да губе. Ситне душе пораз не могу ни да замисле. Кад их народ неће, оне игноришу народ.
Кладионице су предвиделе Алкараза као победника у Аустралији, ту није било грешке. Било би занимљиво видети, ако би се иједна кладионица усудила, колика је квота на то да ће Вучић пре у политичку пензију него Ђоковић у спортску.
Шансе можда нису лоше. Уосталом, шта боље говори о својеврсној паници него учесталост заскакивања људи са телевизора. Чак и кад игра велики Ђоковић.
Извор: Време
