Пише: Мирко Даутовић
Зашто би израелски премијер Бењамин Нетањаху желео мир кад му, суоченом са три суђења за корупцију, као и због питања одговорности за пропусте 7. октобра 2023, не само одговара да се рат настави него и да се прошири.
Рат у Гази се наставља и након девет и по месеци. Сваке недеље стижу вести о новим ратним злочинима израелске војске, и о страдању Палестинаца које стално добија нове димензије ужаса. Извештаји о погибијама десетина људи у једном истом бомбардовању стижу по неколико пута недељно из Газе. Број мртвих ће ускоро премашити 40.000 Палестинаца, али то је број потврђених смрти. По свој прилици, број је много, много виши. У научној публикацији британске медицине, часопису „Лансет“, је почетком јула објављен чланак Раше Хатиб, Мартина Мекија, и Салима Јусуфа. Све троје су медицински истраживачи запослени на институтима у САД, Британији, и Канади. Меки је чак и професор на Лондонској школи хигијене и тропске медицине. У чланку насловљеном „Бројање мртвих у Гази: тешко али нужно“, троје лекара износе процену од најмање 186.000 мртвих. Између седам и девет процената од предратне популације Газе је убијено, по њиховим проценама, за девет месеци рата.
Време сад ради за Нетањахуа
Нада да ће рат стати још увек тиња код оптимиста. Преговори између Хамаса и Израела треба да буду настављени овог четвртка у Катару. Израелски премијер Бењамин Нетањаху је најавио да ће послати шефа Мосада, израелске обавештајне службе у Катар, али зашто би Нетањаху желео мир? Као што смо много пута написали у чланцима у НМ, он је особа којој не само што одговара да се рат настави, него и да се рат прошири. Против њега се воде три суђења за корупцију. Да би спречио њихов наставак, покушао је да спроведе правосудну реформу која би потчинила судство и тужилаштво премијеру, тј. њему. Због тога су Израелци у огромним бројевима протествовали месецима. Његова одговорност за пропусте у израелском безбедносном апарату који су омогућили Хамасу да упадне 7.октобра у Израел мора бити утврђена, али он одбија да оформи комисију. Његова коалиција је заснована на подршци екстремно-десничарских партија које јавно заговарају геноцид и етничко чишћење Палестинаца и чији лидери прете изласком из владе буде ли зауставио рат у Гази. С друге стране, време ради за њега, по тренутној рачуници. Крајем месеца јула, израелски парламент, Кнесет, ће отићи на летњи одмор и састаће се тек 28. октобра. Током та три месеца, дакле, његовој влади неће моћи да буде ускраћена подршка у парламенту јер парламента бити неће. А 28. октобар је свега осам дана пре америчких председничких избора 5. новембра. Након пристанка Џозефа Бајдена да се повуче из трке, прогнозе о Трамповој победи су ресетоване и остаће такве док Демократска партија не изабере новог кандидата у на конвенцији у августу, али до овог догађаја Нетањаху је рачунао на републиканску победу, која би му донела одрешене руке. Зашто би, дакле, Нетањаху пристао на мир? Због демонстраната у Израелу који траже мир који би вратио израелске таоце отете од Хамаса 7.октобра? Нетањахуу и његовим екстремистима су ти таоци потребнији као мртви него као живи. А демонстранти се денунцирају као издајници, „другоизраелци“, и већ се организују банде младих екстремиста које их гађају каменицама на протестима. Сваки режим који почива на замаскираном насиљу има своје јуришне одреде, своје „Штурмабтајлунге (СА)“. Да ли долазе из миљеа навијачких банди као у Србији или из миљеа јудеистичких насељеника на територији Палестине, то је само питање какве су групе младих доступне и подобне за регрутацију у насилне сврхе. Уништење Херцеговачке, Кристална ноћ, спаљивање палестинских градова су резултати СА-методе. Ни први, ни последњи.
Суд који нико не поштује
Правда је спора, нарочито међународна. Суд Уједињених нација, Међународни суд правде (МСП), је прошле недеље саопштио своје мишљење на четири питања које му је у децембру 2022. упутила Генерална скупштина УН у резолуцији 77/247: какве су правне последице израелске окупације Западне обале од 1967. наовамо; какве су последице израелске политике колонизације израелских насељеника на Западној обали, чиме се мења демографска структура окупираних територија; какве су последице очигледне дискриминације палестинског домородачког становништва и повлашћеног статуса израелских насељеника; и какве обавезе имају друге државе и саме Уједињене нације наспрам одлука Суда?
У петак 19. јула је МСП дао одговоре: даље израелско присуство на окупираним палестинским територијама (ОПТ) је нелегално и има да се заврши што је пре могуће; Израел има да обустави даље насељеничке пројекте и евакуише своје насељенике са палестинских територија; Израел је обавезан да плати репарације свим правним и физичким лицима којима је нанета штета на ОПТ; све друге државе су у обавези не признају израелске анексије и да Израелу не пружају помоћ у даљем останку на ОПТ; УН не смеју да признају као легалне било какве промене или анексије ОПТ већ би требало да размотре какве акције и мере би могле да окончају израелску окупацију што је пре могуће. Суд такође сматра да Израел крши Међународну конвенцију о укидању свих облика расне дискриминације која је донета 1965. како би се борила против расизма уопштено, а против јужноафричког Апартхејда циљано. Када је председавајући МСП-а, Наваф Салам, либански судија, саопштио да Израел крши трећи члан речене конвенције, Суд је де факто изједначио израелски третман Палестинаца са јужноафричким Апартхејдом, јер тај кратки члан конвенције само каже: „Државе чланице осуђују посебно расну сегрегацију и Апартхејд и обавезују се да спречавају, забрањују и укидају на територијама под њиховом јурисдикцијом сваку праксу ове природе.“ Годинама су заговорници палестинских права називали Израел апартхејдом и били оспоравани и исмејавани због тог поређења. Када је Ким Џонсон, британска посланица лабуристичке партије из Ливерпула у фебруару прошле године назвала Израел апартхејдом, њен партијски шеф, који је изабран за премијера пре 20 дана, Кир Стармер, ју је осудио и принудио да се извини. После ове пресуде, и Џонсоновој и свим организацијама и борцима за лјудска права је дато за право.
Реакције су биле предвидиве. Управо је Британија издала дипломатско и празно саопштење да поштује одлуку Суда али да ће је размотрити пре званичне реакције. Вашингтон је чак осудио одлуку, јер иако САД признају да је израелска колонизација супротна међународном праву, она ће „закомпликовати напоре да се конфликт реши.“ На које напоре је Вашингтон мислио, није јасно, будући да не могу да издејствују станку у масакру који Израел спроводи већ девет и по месеци. Немачки медији су одмах пожурили да нагласе како одлука МСП-а није обавезујућа. Разумљиво, јер ће тиме Немачка бити разапета између своје декларисане привржености међународном праву и заштити Израела као „државног резона“ Немачке. Треба видети како ће се постројити дезоријентисано немачко јавно мњење које је навикло да осуди свакога ко употреби назив „апартхејд“ за Израел, али занимљив је маневар Министарства спољних послова, под контролом партије Зелених. Два дана пре саопштења МСП-а, новине „Франкфуртер алгемајне цајтунг“ су објавиле да ће у случају против израелског руководства за геноцид пред Међународним кривичним судом, Немачка тражити од израелских судова да покрену тај процес, чиме би он прешао у њихову, националну ингеренцију. А онда су два дана касније, истог дана када је објављена одлука МСП-а, министарство објавило на свом Инстаграм профилу фотографију тог чланка, уз текст који је почињао речима „Међународно право не постоји à ла царте. Оно важи са све, свуда.“ Али директно на одлуку МСП-а, до сада није било реакција министарства.
Израелски пропагандисти су напали суд и одлуку ад хоминем нападом на председавајућег суда, судију Салама, јер је из Либана, и зато што је у прошлости доносио, како тврде, проиранске пресуде. Но, овај напад игнорише чињеницу да, поред Салама, у судском већу седи још 14 судија из различитих делова света који су се великом већином сложили с пресудом суда. За све одлуке суда је једина судија издвојеног, произраелског мишљења, била Џулија Себутинде из Уганде, уједно и потпредседница суда. У неким одлукама су издвојеног мишљења биле и судије из Француске (Рони Абрахам), Румуније (Богдан Ауреску), и Словачке (Петер Томка). Али велика већина судија, њих 11, што укључује чак и судије из Израелу најближих савезника, САД, Британије, Немачке, су били јединственог мишљења, критички настројеног према Израелу.
Нетањаху неће мировати
Израелске реакције су наравно биле предвидиве, пуне оптужби за антисемитизам и одбацивања моћи било каквих судова да говоре израелском народу где сме да живи. Да повећају улоге и покажу свој пркос, у Кнесету су израелски законодавци изгласали резолуцију којом се „одбацује стварање палестинске државе западно од реке Јордан.“ Оваква формулација је наставак наратива по којој постоји палестинска држава источно од реке Јордан, хашемитска краљевина Јордан, и да Палестинци немају права ни на шта од Израела, што је тумачење у којем је Израел доследан али усамљен. За ову резолуцију су гласали посланици владајуће коалиције и странка донедавног министра Бенија Ганца, укупно 68 од 120 посланика.
Мирко Даутовић, експерт за међународне односе: Плаши ме хаос који се шири свијетом
Девет гласова против су из редова арапских посланика, а остатак опозиције, пре свега странка „Јеш Атид“ Јаира Лапида, је одлучио да не присуствује гласању и тиме задржи кредибилитет потенцијалног саговорника ако икада поново постане премијер.
Израелско становништво се у многоме осећа недодирљивим захваљујући својој напредној технологији и покровитељству Вашингтона, Лондона, Берлина. Ретко ко би се усудио, а камоли успео да нанесе бол Израелу. То је успео Хамас, за шта Палестинци плаћају цену, а у суботу су то, у много мањој мери постигли и јеменски Хути. Њихов дрон је прешао не само 2000 километара до Израела, него је прелетео и Египат и ударио директно Тел Авив са Медитерана, одакле израелска одбрана то није очекивала. Једна особа, цивил, је погинула, и у року од неколико сати је Израел извршио одмазду. Бомбардована је нафтна рафинерија у јеменској луци Ходејда на Црвеном мору. Слике огромне буктиње над тим градом су биле доказ израелске спремности да заплаши потенцијалне нападаче. Али процена непријатеља је погрешна. Хути су четири године били изложени беспоштедном бомбардовању саудијске авијације. Десетине хиљада људи је умрло, градови су разорени, али Хути су остали непокорени и пркосни. Као и Хамас, свака смрт јача њихов покрет. Већ сутрадан, након израелског напада, су лансирали нове пројектиле ка Израелу, од којих ниједан није прошао. Нетањахуу је истог става, и у свом обраћању америчком конгресу на дан изласка овог броја НМ, сигурно ће одбацити било какве мировне иницијативе а изнети нове планове за које очекује подршку републиканаца – експанзију напада на Хуте, Хезболах, и Иран.
Извор: Нови Магазин
