Пише: Жељко Шапурић
У никшићкој Градској кући уприличена је промоција књиге „Наше ране и ожиљци“ аутора, новинара Гојка Кнежевића, о којој су говорили историчар мр Филип Вучетић, дефендолог мр Славко Милић, књижевник Спасоје Бајовић и сам аутор-
Рукопис „Наше ране и ожиљци“ написан је на више од 290 страна и подијељен у једанаест поглавља. Ријеч је о текстовима које је аутор деценијама објављивао у дневној штампи и периодици. Књига обухвата широк спектар тема – од Другог свјетског рата до ратова за „југословенско насљеђе“, казао је Вучетић.
– Гојко Кнежевић спада у ред најзаслужнијих који су допринијели да истина о покољу у Велици 28. јула 1944. године изађе изван оквира подчакорских села. Када је 2002. године објавио текст „Дјеци камом прекинули игру“, мало ко је у земљи знао за страдање Величана. Ипак, није одустајао, већ је готово сваке године објављивао прилоге и есеје о том догађају. На тај начин истина о погрому постепено је долазила до шире јавности у Црној Гори и региону – истакао је Вучетић.
Остати човјек и у најтежим временима
Говорећи о књизи, Гојко Кнежевић је истакао да, како и сам наслов сугерише, она доноси записе о трагедијама и контроверзама ратова минулог вијека, али и о злочинима и догађајима из мирнодопског периода који су потресали појединце, породице и заједнице.
– Сви ти догађаји могу бити поука како да и у најтежим временима останемо људи. У тексту „Исправљање неправде и чин помирења“ подсјетио сам на сахрану тринаест жртава тзв. „лијевих грешака“ партизанског покрета, која је 31. августа 1991. године обављена на Градском гробљу у Никшићу, готово 47 година након њихове смрти. Тада су први пут у Црној Гори жртве са друге стране барикаде у НОБ-у сахрањене уз поштовање и благослов власти – казао је Кнежевић.
Он је додао да је достојанство те сахране наговијестило могућност коначног затварања болног поглавља братоубилачког рата и пут ка истинском националном помирењу.
Аутор је у књизи приредио дио својих бројних текстова о страдању Величана. Као искусан новинар, Кнежевић се није устручавао да полемише са историчарима и публицистима који су, из њима знаних разлога, умањивали размјере злочина у Велици или негирали учешће муслиманске милиције. Управо у тим „окршајима“ до изражаја долази његово бритко и аргументовано перо, којим разбија идеолошке окове и историјске табуе, оцијенио је Вучетић.
Књижевник Спасоје Бајовић казао је да је пред читаоцима осми избор Кнежевићевих новинарских текстова, који обухватају страдања у Другом свјетском рату – савезничко бомбардовање Никшића, злочине у Сажићима код Пљеваља, Пиви и Велици – али и догађаје из деведесетих година, укључујући аферу у Фочи и записе са херцеговачког ратишта, са којег је аутор професионално извјештавао.

– Гојко Кнежевић је више од пола вијека присутан у културном и јавном животу Црне Горе. Своје записе, интервјуе, репортаже и културне прилоге сабрао је у осам књига, у којима јасно и сликовито свједочи о важним догађајима из наше прошлости. Тим значајним подухватом сачувао је од заборава бројне духовне и историјске вриједности, као и свједочанства о човјеку и времену. Као новинар и човјек, никада није био на периферији друштвених збивања, већ у њиховом средишту – казао је Бајовић.
Према његовим ријечима, Кнежевић је поуздан свједок једног времена, чији текстови објективно говоре о животу и човјеку на овим просторима, због чега се одавно сврстао у ред истакнутих црногорских новинара.
Мр Славко Милић оцијенио је да је Кнежевић у овој књизи сабрао и сачувао импресивну новинарску грађу насталу током дугог професионалног рада.
– Писање срцем, истинито, непристрасно и објективно, неке су од највећих врлина овог аутора, што потврђује и проток времена као најпоузданији судија. У тешким временима ратних страхота извјештавао је о сукобима, страдањима и распаду државе, остављајући драгоцјена свједочанства. Његов препознатљив стил доноси записе о бројним догађајима који, и са становишта савремених анализа, заслужују посебну пажњу због тешких кршења људских права и ратних злочина – казао је Милић.
Он је додао да је Кнежевић, обилазећи просторе бивше Југославије, својим текстовима давао глас онима који га нијесу имали, настојећи да их сачува од заборава.
Промоцију књиге организовала је Књижевна заједница „Владимир Мијушковић“ и ЈУ Народна библиотека „Његош“.
Извор: Дан
