Cреда, 12 нов 2025
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишуПрепорука уредника

Горан Комар: Нова земља

Журнал
Published: 27. октобар, 2024.
Share
Фото: Фејсбук/ Горан Комар
SHARE

Пише: Горан Комар

Моме је народу потребна Нова земља.

Равно тридесет година посматрам поруке – писма минулих времена настајала по динарским горама и у обалским градовима. Њихов је стваралац динарски човјек. Нема ни једне једине заједнице која у своме историјском кораку није запала у самозаплитања, заустављања каткада снажног раста, економског и културног. Градови на Јадрану, поједини не располажући нити са хектаром хумне земље, отварали су нове просторе, заправо нове земље, само на пар стотина година одложивши смрт своје заједнице. Тако, каткада и велике државне формације чији архив, помњивом истраживачу, могуће, навјештава и намјеру да изведу унутрашњи преображај, но углавном, такве накане стизаху доцкан.

Рушиле су се као куле од карата, не због недостатка топова. Ипак, искључиво, због недостатка људи који су били спремни да их бране. Увјерен сам да би Словени на обали Јадрана били спремни да се грудима испријече Наполеону, но такве спремности није било код Венецијанаца.

Синановић: Киш и Амфилохије или о једној избледелој фотографији

Мој народ је спалио своју земљу. Његови разлози за подржавање покрета југословенских комуниста, мени су, мислим, познати. Али, данас, ходећи по ивици бездани, да ли је вријеме за повратак? На стазе кушане, познате најбољима који су отварали путеве? За ствараоцима култура осебујних и раскошних, чак јединствених, у кругу најплављег од свих мора. Да ли је вријеме да мој народ потражи Нову земљу, да препозна нова лица великих гора, шарене тепихе својих долина, све боје његових ријека које дотичу у Бијело и Црно Море. Да потражи дипломатске обрасце хиљаду година саздаване и кушане у одајама дубровачког сената. Да погледа на традиције бокешких општина од 1423. На урвине и кањоне које скриваху слово и књигу док су небеса горјела.

Моме је народу потребна Нова земља.

Видео Прилог

Равно тридесет година посматрам поруке – писма минулих времена настајала по динарским горама и у обалским градовима. Њихов је стваралац динарски човјек. Нема ни једне једине заједнице која у своме историјском кораку није запала у самозаплитања, заустављања каткада снажног раста, економског и културног. Градови на Јадрану, поједини не располажући нити са хектаром хумне земље, отварали су нове просторе, заправо нове земље, само на пар стотина година одложивши смрт своје заједнице. Тако, каткада и велике државне формације чији архив, помњивом истраживачу, могуће, навјештава и намјеру да изведу унутрашњи преображај, но углавном, такве накане стизаху доцкан.

Рушиле су се као куле од карата, не због недостатка топова. Ипак, искључиво, због недостатка људи који су били спремни да их бране. Увјерен сам да би Словени на обали Јадрана били спремни да се грудима испријече Наполеону, но такве спремности није било код Венецијанаца.

Мој народ је спалио своју земљу. Његови разлози за подржавање покрета југословенских комуниста, мени су, мислим, познати. Али, данас, ходећи по ивици бездани, да ли је вријеме за повратак? На стазе кушане, познате најбољима који су отварали путеве? За ствараоцима култура осебујних и раскошних, чак јединствених, у кругу најплављег од свих мора. Да ли је вријеме да мој народ потражи Нову земљу, да препозна нова лица великих гора, шарене тепихе својих долина, све боје његових ријека које дотичу у Бијело и Црно Море. Да потражи дипломатске обрасце хиљаду година саздаване и кушане у одајама дубровачког сената. Да погледа на традиције бокешких општина од 1423. На урвине и кањоне које скриваху слово и књигу док су небеса горјела.

Извор: Стање Ствари

TAGGED:Горан КомардруштвоЗемљаСтање Ствари
Share This Article
Facebook Twitter Telegram Copy Link
Previous Article Дарен Асемоглу: Бекство из новог позлаћеног доба
Next Article Павле Симјановић: Ужас бесконачних могућности

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
TwitterFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Над Врачаром жива ватра сева: Отворен музеј и откривен споменик Дражи Михаиловићу

Музеј посвећен Драгољубу Дражи Михаиловићу, команданту Југословенске војске у отаџбини отворен је у Брегалничкој улици…

By Журнал

У политици нема ожиљака од растанака. Ране брзо зарастају. Ране се видају новим састанцима

Упамтиће Црна Гора 2022. годину по честим растанцима и састанцима полтичких партија. Иначе живот нам…

By Журнал

Чувени роман Феликса Салтена „Бамби“ слави 100 година: Безбрижност ланета у сјенци холокауста

Књига “Бамби: Један живот у шуми”, аустријског књижевника јеврејског поријекла Феликса Салтена, објављена је први…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.


Пратите посљедње новости путем Ваше имејл адресе!

Можда Вам се свиди

Други пишу

Вук Вуковић: Ућуткивање универзитета – Деструктивна доминација моћи

By Журнал
Други пишу

Ненад Ж. Петровић: Дисидент који је живео у подруму на Обилићевом венцу

By Журнал
Други пишу

Драгутин Ненезић: Трамп, народ/власт и Косово – пропуштена шанса, прекретница или коначни слом?

By Журнал
Други пишу

Из рукописне заоставштине Стојана Вујичића: Јован Дучић у Будимпешти

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?