Заустављен функционални поморски саобраћај у Боки Которској након 125 година. Црна је Гора опет показала како не зна да има море од новембра до маја
Бока Которска вјековима је давала славне морепловце, не толико славне да би задивили свијет, јер су српске државничке амбиције увијек биле подаље од мора, за разлику од других медитеранских земаља које је управо Медитеран уздигао и цивилизацијски прославио.
Први Србин који је опловио свијет био је Стеван Вукотић из Грбља – плодног земљоуза између Котора и Будве. Као навигациони официр подвигом се прославио на руском ратном броду „Предпријатије“, малом тројарболном једрењаку са 24 топа, изграђеном у Петрограду.
Брод је на путовање око свијета кренуо у прољеће 1823. г. из Кронштата. Прешао је Балтичко море, свратио у Копенхаген, Портсмут, пребродио Атлантик, свратио у Рио де Жанеиро, опловио рт Хорн, обрео се у заливу и граду Концепсион на чилеанској обали, навигавао Пацификом кроз архипелаг Туамоту и свратио у Петропавловск на Камчатки; потом је кренуо до острва Сита на обали јужне Аљаске, затим у Сан Франциско, Калифорнију, па преко Пацифика на Хавајска острва, Микронезију, Филипине, да би прешавши у Индијски океан опловио рт Добре наде, свратио на острво Св. Јелену, прешао Атлантик, затим поново у Портсмут, Копенхаген и срећно се – ах! – 1826. године вратио у полазну луку…
Брод је у Кронштату дочекан са највећим почастима.
Све је вријеме пловио у научне сврхе, са 145 чланова посаде, међу којима је било стручњака природњака, астронома, физичара, метеоролога, један љекар и један свештеник.
Млад, здрав и снажан Стеван Вукотић, официр и сада циркумнавигатор, одликован је орденом Св. Ане III реда и новчаном наградом коју је примао сваке године, до смрти.
Након што је опловио свијет, постао је командант јахте „Голубка“. Пловио је са гардемаринима и предавао им наутику и друге поморске предмете. Умро је ипак млад, 1833. г., у чину капетан-лајтнанта, у 33. години живота.
Степан Михаилович Вукотич, знан под тим именом међу Русима, тек је један из плејаде Бокеља који су уписани у историју руског поморства. Матија Змајевић био је адмирал руске Балтичке флоте, гроф Марко Војновић адмирал руске Црноморске флоте, па гроф Никола Војновић, контраадмирал Никола Вукотић, вицеадмирал Петар Вукотић… и друга плаво-бијела имена од респекта.
Ваља казати да се много више од Стевана Вукотића (чији портрет није сачуван) помиње Иво Визин, Бокељ са Прчања, за кога се везује атрибут: „први Јужни Словен који је опловио свијет“. Истина је. Иво Визин био је први Словен који је на свом броду, брику „Сплендидо“, опловио свијет, од 1852. до 1859. Учинио је то 33 године послије Вукотића, који је свијет опловио 33 године прије Визина, на руском ратном броду.
Слава им обојици, јер су обојица били први.
Никола Маловић
Извор: Печат
