Превео и приредио: Свештеник Никола Гачевић
Сотирис Деспотис*
Рођен 27. јануара 1756. године у Салцбургу, био је предодређен да својим дјелом освоји читав свијет. Ко није чуо за „Малу ноћну музику“, „Чаробну фрулу“, „Фигарову женидбу“, „Отмицу из сераја“, „Четрдесету симфонију“, „Реквијем“? И колико још других међу стотинама његових бесмртних остварења?
Он је композитор који је, заједно са Бетовеном, Шубертом и Хајдном, створио Прву бечку школу — средиште музичког класицизма. То је музичка традиција која никада неће престати да одзвања, не само у концертним дворанама, него и у срцима људи широм свијета.
Врхунски квалитет који одликује сваки аспект музичке умјетности овог раздобља осваја ум и срце сваког извођача, сваког диригента и сваког слушаоца.
Који догађај, међутим, може да повеже овај временски период западног музичког стваралаштва са Светим Златоустом?
Данашњи спомен преноса часних моштију Светог Јована Златоустог, 27. јануара, представљао је значајну референтну тачку и за Моцарта, будући да је његово пуно име гласило: Јован Златоуст Волфганг Амадеус Теофил Моцарт (Joannes Chrysostomus Wolfgangus Theophilus Mozart).
Много тога би се могло рећи о овој чињеници. Задржаћемо се, међутим, на томе да је талентовани „несташко“ класичне музике успио да створи једну огромну историју, да постане мит међу композиторима, и да је — што бих могао прихватити једино као плод надахнућа одозго — створио цјеловиту ремек-дјело антологију.
Његова изузетна маштовитост у сваком аспекту музичког стваралаштва превазилази сваку логику и свако очекивање. Његов живот, у свом стваралачком подвигу, може се упоредити са животом Светог Јована Златоустог, у чијим се списима открива величанственост његове светости.
Украдене непроцјењиве иконе враћене Албанској Православној цркви
Као један од отаца православне вере, Свети Јован је, заједно са још двојицом великих светитеља — Светим Василијем Великим и Светим Григоријем Богословом — утврдио истине наше вјере, поставивши темеље на које су се касније ослањали свети оци Цркве и на њима заснивали своја дјела.
Дакле, можемо с правом говорити о тројици „класичних“ теолога, заштитницима умјетности и писмености, чији ћемо празник за неколико дана прославити. О тројици великих светитеља чија су ријеч и дјело освојили читав свијет.
Штавише, један од њих — Свети Јован Златоусти — налази се и у имену једног од највећих композитора свих времена, Моцарта, као његов небески заштитник.
Једно од имена нашег Небеског Оца јесте Логос (Ријеч), јер Он ствара, просвећује и надахњује сваки облик ријечи — писане, изговорене, музичке и сваке друге.
Никада нисам могао ни да помислим, слушајући Моцартов „Реквијем“ у катедрали Светог Стефана на бечком тргу — на мјесту гдје је Моцарт живио и стварао — да је небески заштитник творца тог дјела, Јована Златоуста Волфганга Амадеуса Теофила Моцарта, управо Свети Јован Златоусти!
*Сотирис Деспотис је музиколог и композитор, са студијама музике у Грчкој и Аустрији. Докторске студије је завршио на Универзитету у Бечу. Поред класичне музике врхунски је познавалац, протопсалтис црквене (византијске) музике. Данас, 9/27, Православна Црква прославља Пренос моштију Светог Јована Златоустог
