Пише: Фил Милер
Прије двадесет и пет НАТО је бомбардовао главни аеродром у Црној Гори. До напада је дошло у склопу ваздушних напада на југословенске снаге на Косову, гдје су Бил Клинтон и Тони Блер водили „хуманитарну интервенцију“ наводно да би спасили етничке Албанце од српског вође Слободана Милошевића. Ипак, шездесет једногодишња жена, Паска Јунцај, била је убијена у нападима на главни град Црне Горе Подгорицу, који су трајали двадесет четири сата. „Шрапнел је погодио у главу док је са својим сином била на путу до склоништа за ваздушне нападе,“ рекао је званичник болнице за Ројтерс. Још троје људи су били повријеђени – један озбиљно – а двије куће су уништене након што је касетна бомба промашила мету. Бомбардовање Црне Горе је, све у свему, било контроверзно, јер је земља била пријатељска према НАТО-у. Иако је остала у Југославији са Србијом, њен предсједник Мило Ђукановић био је против Милошевића и заузимао је неутралан став по питању Косова. Земља ће на крају постати чланица НАТО-а 2017. године. Атлантска алијанса није прецизирала које су њене чланице учествовале у ваздушним ударима на Црну Гору у том периоду. Таква тајност је постала уобичајена карактеристика будућих ваздушних ратова НАТО-а, отежавајући жртвама да одговорност захтијевају од појединачних држава.
Међутим, из раније класификованог документа произлази да је управо Велика Британија била укључена у напад на Црну Гору од 29. априла 1999.Министар одбране у влади Тонија Блера, Џорџ Робертсон, сматрао је напад на аеродром Подгорице оправданим јер је „коришћен као база за операције на Косову “ од стране југословенских авиона и хеликоптера. Џон Сауерс, савјетник за спољне послове Тонија Блера и будући шеф МI6, одобрио је употребу „високо прецизне муниције“ које је била кориштена у нападу на четири тачке аеродрома, који је имао и цивилну и војну функцију. „Ризик од људских жртава је био мали, и за цивиле и за војнике, а од колатералне штете средњи“, навео је у меморандуму за Даунинг стрит означеном као „Тајно – Лично“ и „Ограничена дистрибуција“ приватни секретар Кристофер Деверел.
Истог дана, на састанку Кабинета за правне савјетнике забиљежена је „извјесна забринутост у вези са прихватљивошћу објашњења која су давали НАТО и национални портпароли за нападе не-британских НАТО снага на одређене циљеве који су, очигледно, били цивилног карактера“. Сауерс је закључио: „Мислим да би било исправно наставити планирати под претпоставком да ће премијер скоро сигурно прихватити циљеве где се колатерална штета процењује као велика, али гдје ризик циивилних жртава остаје низак.“ Документ је од тада декласификован и прошлог децембра предат Националном архиву у Лондону. Министарство одбране, НАТО и лорд Робертсон нису одговорили на захтеве за коментар. Др Ијен Овертон из групе за кампање „Борба против оружаног насиља“ изјавио је за „Декласификовано“:„Недостатак транспарентности који показује Министарство одбране у вези са њиховим ваздушним ударима је дуг и забрињавајући. Они упорно поричу штету нанијету цивилима чак и уз предочење детаљних доказа. Ово откриће само додаје доказе да култура недодирљивости и некажњивости и даље влада на највишем нивоу.“ Није јасно да ли је Велика Британија имала учешћа у још једном нападу НАТО-а на Црну Гору сљедећег дана – 30. априла 1999. године – када је мост у селу Муринo погођен са 10 пројектила. Шест цивила је погинуло у том ваздушном нападу, укључујући троје дјеце, што је изазвало дуготрајну кампању за правду. Британски авиони су учествовали у бомбардовању Србије и Косова. Кампања НАТО-а која је трајала 78 дана имала је за резултат око 500 цивилних жртава, према подацима које Хуман Рајтс Воч. Милошевић је касније свргнут и умро док је био на суђењу у Хагу. Блеров савезник у сукобу, вођа Ослободилачке војске Косова (ОВК) Хашим Тачи, тренутно је на суђењу због ратних злочина. Током наредних 25 година, Велика Британија је изводила ваздушне нападе на осам земаља, укључујући Авганистан, Ирак, Либију, Сирију и Јемен.
На списку се не налазе војне интервенције попут оне у Сијера Леонеу, јер нису укључивале ваздушне бомбардовања. Овог месеца, Краљевске ваздухопловне снаге су изводиле мисије за заштиту Израела од иранских дронова. Британска војна интервенција на Косову имала је двоструке резултате. Иако је омогућила повратак избјеглица – етничких Албанаца, изазвала је одмазде према етничким Србима и ојачала Ослободилачку војску Косова (ОВК).Током ваздушног рата, Сауерс је инсистирао да Велика Британија појача везе са ОВК, који су се борили против српских снага на терену.
Сауерс је изјавио да Велика Британија ризикује да буде „превише уздржана“ према ОВК и да: „Наша полазна тачка у конфликту као што је овај треба да буде да је непријатељ вашег непријатеља ваш пријатељ. Разлике можемо разријешити касније.“ Сауерс је такође предложио „минималистичко тумачење“ ембарга УН на оружје. Блер је одговорио: „Слажем се“. ОВК је имала лак приступ лаком оружју из својих база у Албанији, где је колапс економске политике пирамидалних шема државу оставио у рушевинама. Досије пружа важан увид у начин размишљања Сауерса, који је деценију након рата на Косову постао шеф МI6. Године 2011. надгледао је сличну стратегију у Либији, где је британска обавештајна служба подржала забрањене терористичке групе u свргавању Муамара Гадафија. У оба случаја, макијавелистичке политике оставиле су проблематично наслеђе. Косово је практично постало нарко-држава на ивици Европе, док су групе настале из Ал Каиде, попут ИСИС-а, процвјетале у вакууму моћи у Либији и шириле тероризам у Великој Британији. Меморандум о ОВК написан од стране службеника у Вајтхолу 1999. године садржи податке да она „садржи непожељне елементе… Везе са дрогама/криминалом“. Додатно је напоменуто да Велика Британија „не подржава њихов циљ (независност) ни методе“, иако је Велика Британија била прва земља која је признала једнострану декларацију независности Косова 2008. године.
Министарство одбране и Министарство иностраних послова су упозоравали: „Сви косовски Албанци не подржавају ОВК. ОВК је склона сукобима и склона је чињењу злочина. НАТО не смије бити видљив у савезу са њима… Владавина ОВК можда неће бити либерално искуство.“ Још један документ упозорио је да ОВК није „ништа боља од Срба“.
Два мјесеца након што је Милошевић прихватио да повуче своје снаге из Косова, остављајући Тачија на власти, „Индепендент“ је извијестио да „око 30 људи недељно на Косову буде убијено док организоване банде искориштавају неуспјех УН да у покрајини врши полицијску дужност“. Портпарол НАТО-а признао је да постоји „вакуум закона и реда“ и сложио се са западним дипломатама који кажу да „банде, за које се сумња да имају везе са Ослободилачком војском Косова, преузимају станове, некретнине, предузећа, залихе горива и аутомобиле од Косовара Албанаца и Срба, који имају мало правне заштите“.
Декласификовани документ британске владе написан недуго након рата наводи да је искусни ветеран ОВК „до грла у шверцу и организованом криминалу“. Косово је у медијима описано као „рај за шверцере“ и „Колумбија Европе” која снабдјева до 40 процената хероина на континенту. Трговина људима и присилна проституција такође су порасле на послијератном Косову док су банде снабдјевале мировне снаге НАТО-а са „стотинама жена, од којих су многе малољетне дјевојке“, упозорила је Амнести интернешенел 2004. године. Тачи је постао први премијер Косова, упркос томе што је НАТО знао да је он међу „најкрупнијим рибама“ у организованом криминалу у земљи.Истрага Савјета Европе оптужила је Тачија за трговину органима, при чему су његови блиски сарадници наводно убијали српске заробљенике да би продавали њихове бубреге на црном тржишту.
Такође се наводи да су извјештаји агенција за борбу против наркотика идентификовали Тачија као особу која има „ контролу над трговином хероином.“ Косоварске банде често имају блиске породичне везе са широм албанском мафијом. Национална агенција за криминал је 2017. године саопштила да „албанске криминалне групе имају висок профил утицаја у организованом криминалу у Великој Британији и имају значајну контролу над тржиштем трговине дрогом у Великој Британији, посебно кокаином.“
Смртни случајеви због конзумирања дроге у Британији су достигли највећи ниво у посљедњих 30 година, са скоро 5000 смртних случајева у 2022. години. Након деценија некажњености, Тачи је сада на суђењу за 10 тачака оптужнице за ратне злочине и злочине против човјечности повезане са ОВК. Степен корупције и застрашивања је на Косову толико висок да његово суђење мора бити одржано у посебном суду у Хагу. Строжа правила у вези посјета затворима морала су бити уведена у децембру након што су тужиоци се пожалили да су посјетиоци покушали „присилити свједоке да повуку или модификују своје исказе на начин који је повољан“ за оптужене. Тачи је негирао све оптужбе против себе.
Фил Милер је главни извјештач Декласификованог УК. Аутор је књиге „Кини Мини: Британски плаћеници који су избјегли ратне злочине“. Пратите га на Твитеру на @pmillerinfoОва прича је први пут објављена у Декласификовано УК.
Извор: Декласификовано УК