Kaseta je 1963. napravila revoluciju na muzičkoj sceni. Odjednom je svako mogao da snima muziku sa radija ili ploča. Kada se pojavila digitalna tehnologija, analogna kaseta je izašla iz mode – ali sada se po malo vraća.
„Sve što treba da uradite je da pritisnete dugme i odmah se čuje muzika.“
Kada je holandski Filips krajem avgusta 1963. na Velikom nemačkom sajmu radio tehnike u Berlinu predstavio svoju kompakt kasetu i odgovarajući kasetofon Filips EL 3300 koji je koštao je 299 nemačkih maraka, što bi danas bilo nešto manje od 700 evra – niko nije mogao ni da pretpostavi koliko će se time promeniti istorija muzike.
Pored toga što je kaseta bila znatno manja i jeftinija od vinilne ploče koja je tada preovladavala, kaseta i kasetofon su omogućavali i snimanje pesama sa radija ili ploča i njihovo reprodukovanje u bilo kom trenutku. To je bila tehnička senzacija.
Pesme po izboru i to besplatno
Ođednom je svako mogao da bude producent ili voditelj. Kasete sa sopstvenim izborom muzike i sopstvenim govornim pozdravima brzo su postale popularan poklon voljenoj devojci, momku ili prijateljima.
Takve lične kasete su bile omiljene, uprkos tome što se traka često izvlačila iz kasete ili bi je izgužvao kasetofon, i što bi tako sav taj posao lako mogao da bude upropašćen. Uostalom, trake su se gužvale i na kasetama sa kupljenom muzikom.
Na radiju u Istočnoj Nemačkoj, DDR-u, voditelji su posebno čitali naslove i autore pesama kako bi slušaocima olakšali snimanje.
Međutim, nisu svi bili oduševljeni. Upravo je muzička industrija bila jedan od najvećih protivnika kasete 1960-ih. Plašeći se gubitka zarade, ljute britanske diskografske kuće su na omotima long-plej ploča štampale sledeće upozorenje: „Snimanje kod kuće ubija muziku“.
Ništa, međutim, nije moglo da zaustavi prodor kasete koja je od ranih 1970-ih do kasnih 1990-ih, bila jedan od najčešće korišćenih audio-medija.
Magnetofon – glomazan i skup
Kaseta ili kompakt-kaseta je medij za analogno snimanje i reprodukciju zvuka. Čini je magnetna traka u plastičnom kućištu sa dve rupe. Traka nosi zvuk sa obe strane i može da se presnimava više puta.
Pre nego što se pojavila kompakt-kaseta, a sa njom i kasetofon, nemačka firma AEG je 1935. na tržište izbacila magnetofon, koji je bio zasnovan na istoj tehnologiji. Razlika je bila u tome što su ti uređaji bili ogromni, komplikovani za upotrebu i skupi, a koturi za trake bili su otvoreni, zbog čega su se uglavnom koristili na radiju i u muzičkim studijima.
Magentofoni su za privatne korisnike postali donekle privlačni tek 1950-ih. Međutim, i dalje su bili glomazni i skupi sa cenama između 700 i 1.500 nemačkih maraka, što bi danas bilo oko 2.000 do 4.300 evra. Tokom 1960-ih, međutim, cene su pale, i magnetofoni su se našli u mnogim bolje opremljenim domovima.
Vokmen: slušanje muzike na ulici
Nakon što je 1963. izbacio na tržište kasetofon, Filips je 1968. lansirao i prvi auto-radio sa kasetofonom.
A onda je 1. jula 1979. japanska kompanija Soni na tržište izbacila prvi vokmen (Walkman), „džepni kasetofon“ samo malo veći od kasete. Tako su 1980-ih mladi ljudi počeli da slušaju muziku dok hodaju po ulici ili džogiraju u parku. Pritom nikome nisu smetali, jer vokemni nisu imali spoljni zvučnik i funkcionisali su samo sa slušalicama.
Inače, tih 1980-ih, kada su se pojavili i prvi kućni računari, obične muzičke kasete služile su i kao eksterni nosilac podataka na kojima je bio softver.
No, ubrzo je na tržište stigao kompakt-disk, CD, svestraniji kao medij za skladištenje digitalne muzike i podataka. Bio je to početak kraja kasete koje su nakon toga dugo skupljale prašinu na policama.
Kaseta danas: za slušanje ili za ukras?
Ali, sve se vraća, pa evo već neko vreme i svetske zvezde poput Džastina Bibera i Tejlor Svift objavljuju svoje albume i na kasetama. I nemački umetnici poput Kaspera takođe su prepoznali potencijal. Zašto se vratila kaseta?
U izdavačkoj kući „Nuklear blast“ u švapskom Donsdorfu, u Baden Virtembergu, trend je počeo pre nekoliko godina. Sve više bendova želelo je svoje albume kao specijalno izdanje na kaseti.
Povratak vinilnih ploča podstaknut je specifičnim zvukom ploče. U slučaju kasete, to je verovatno uglavnom nostalgija. „Kaseta ima određeni kultni faktor. Što se tiče kvaliteta zvuka, kaseta ne može baš da prati MP3, niti vinilne ploče“, kaže Mihael Langbajn iz „Nuklear blasta“.
Za Kristofera Josta, profesora na Institutu za studije medijske kulture Univerziteta u Frajburgu, zvuk je važna karakteristika kasete. Kupci se namerno okreću nesavršenom zvuku: „Kaseta nije samo medij, već i simbol“, kaže on. „Ljudi se na taj način protive uobičajenim mehanizmima u muzičkoj industriji i potrošačkoj elektronici.“
Ali koliko kupaca stvarno sluša kasete? Kada je reč o pločama, „relativno je poznato da 50 odsto ljudi koji kupuju vinilne ploče u stvari nemaju gramofon“, kaže Markus Hamer iz „Nuklear blasta“. „Dakle, ploča je za njih nešto što dobro deluje na polici. Mislim da je veoma slična stvar i sa kasetama.“
Martin Mag, vlasnik prodavnice ploča u Ulmu kaže: „Mislim da je slušanje kasete prosto nešto vrlo opuštajuće“. Posebno mladi ljudi traže kasete. Izbor u njegovoj prodavnici još uvek je mali, a i mora prvo da kupi novi kasetofon. Inače, odnedavno ponovo rastu cene polovnih uređaja.
Filmska industrija podstiče trend
Retro-trend promovisala je i filmska industrija. Kaseta se pojavljuje u serijama „Čuvari galaksije“ (Guardians of the Galaxy) i „Čudnije stvari“ (Stranger Things). To je naročito povećalo prodaju u SAD. U Nemačkoj su bile i ostale popularne kasete sa radio-dramama za decu.
Iako u poređenju s vinilnim pločama povratak kasete zaostaje, ona je ipak na svoj 60. rođendan na dobrom putu da se vrati i u nemačke dnevne sobe.
Izvor: dw.com
