U Brankovini i Valjevu svečano obeležena 30. godišnjica smrti velike pesnikinje Desanke Maksimović. Pri samom kraju i projekat digitalizacije njenih celokupnih dela
Valjevo – Pomenom pred humkom u porti Crkve Svetih arhanđela u Brankovini i svečanom akademijom pod nazivom „Obećala si da ćeš biti večna”, Zadužbina „Desanka Maksimović”, Grad Valjevo, Matična biblioteka „Ljubomir Nenadović” Valjevo i Valjevska gimnazija obeležili su u subotu u Valjevskoj gimnaziji 30. godišnjicu smrti velike pesnikinje Desanke Maksimović.
– Desanka Maksimović je svojom poezijom i idealima dobrote i lepote obeležila 20. stoleće i stvaralački ga ispunila. Matica srpska je ponosna što je Desanka Maksimović bila njen član, što je sarađivala sa Letopisom Matice srpske od 1925. godine, što je više svojih knjiga, a među njima i najznačajniju „Tražim pomilovanje” objavila upravo u Matici Srpskoj 1964. godine – istakao je prof. dr Jovan Delić, dopisni član SANU i potpredsednik Matice srpske, pozdravljajući prisutne na akademiji u ime Matice srpske. On je podsetio da je Desanka Maksimović jedina među svim pesnicima uopšte koja je dva puta ponela „Zmajevu nagradu” Matice srpske, prvi put za zbirku „Miris zemlje” 1955. godine, a drugi put za knjigu „Nemam više vremena” 1973. godine.
Pesnikinjin patriotizam prosijava iz brige za reč, za jezik, za kulturu, za pamćenje istorije i mitologije, naveo je Delić u besedi „Pamćenje poezije kao kulturni patriotizam Desanke Maksimović”.
– Pesnikinja se vraća do u koren srpskog pamćenja i vere do početka srpske samosvesti i oblačenja u Hrista, do prvih svetitelja i velikih pisaca. Šta je onda njeno rodoljublje nego pamćenje – sećanje na početke svoje države, crkve i naroda, i svoga prvoga sveca koji je u Bogorodičinom krilu, na Atosu, savio za nas gnezdo na vekove vekova; koji je vratio svoj dug i svoju ljubav roditeljima, braći, narodu, crkvi i državi, uveo nas u istoriju i dao nam status Hristovog i istorijskog naroda. Sava Nemanjić je i u poeziji Vaska Pope, i u poeziji Desanke Maksimović, prvi i glavni kulturni junak srpskog naroda i njegove celokupne istorije – besedio je profesor Delić.
Srpska kultura nema veću pesnikinju, ženu koja je bila i pesnik i mudrac i odjek dugog vremena punog preloma i ratova, ideoloških sukoba, jer kada živite 94 godine u 20. veku morate osetiti sve turbulencije, istakla je u svojoj besedi dr Svetlana Šeatović, upravnica Zadužbine „Desanka Maksimović” i naučni savetnik u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu.
– Posle 30 godina od smrti možemo videti da je delo Desanke Maksimović podjednako živo kao i onda kada je ona bila među nama. Ona je imala tu sreću da živi 94, 95 godina, da su to bila različita vremena, društvenog, političkog i kulturnog karaktera, koliko je tada bila živa, živa je i sada, čini se i više nego što je to pre bilo… – poručila je dr Svetlana Šeatović. Delo Desanke Maksimović nije samo delo najveće srpske pesnikinje 20. veka, u to nema sumnje, nego je pre svega reč o pesnikinji naroda, najširih narodnih masa, ne samo umetničkog karaktera, nego jedna vrsta figure nacionalnog ponosa, dodala je ona i podsetila na reči akademika Matije Bećkovića iz februara 1993. na ispraćaju Desanke Maksimović na Novom groblju: „U ovoj zemlji, u kojoj je muka biti čovek jedan dan, ona je bila 95 godina”.
Svetlana Šeatović je navela da je godišnjica smrti velike pesnikinje ujedno i godišnjica inicijative za osnivanje ove zadužbine.
– Za 30 godina zadužbina je objavila 110 publikacija, zbornika naučnih radova o delu Desanke Maksimović, dobitnicima nagrade „Desanka Maksimović”, čak 38 knjiga u ediciji „Desankini majski razgovori”, 27 knjiga izabranih pesama dobitnika nagrade, četiri bibliografije, niz izdanja poezije Desanke Maksimović, kritičko izdanje zbirke „Tražim pomilovanje” 2005. godine – istakla je Šeatovićeva, dodavši da je najveći poduhvat bilo objavljivanje „Celokupnih dela Desanke Maksimović” u 12 tomova, sa „Službenim glasnikom” 2012. godine. Iste godine, dodala je ona, porodica je poklonila zadužbini sve rukopise koje su posedovali – prepiske, dopisnice, razglednice i potom je zadužbina pristupila digitalizaciji rukopisne građe, a sada je pri samom kraju i digitalizacija „Celokupnih dela Desanke Maksimović”, pa će po tom aspektu zadužbina ostvariti jedinstven kulturni poduhvat, sva Desankina dela će biti javno dostupna putem interneta.
Izvor: Slobodan Ćirić/politika.rs
