Све је комично. Већ након ове прве реченице појавиће се “замјерала” што репетирају тастатуре за коментарисање. Желе смртну озбиљност свакодневно. И нека. Треба. Јесте све ваистину комично, јер смо у року од пар мјесеци са главне теме “вјероисповијести” прешли на “фотеље”. Као на клик.
Одавно није било љепше сцене од оне у којој се млада Милена Вујачић пење да заузме мјесто предсједнице скупштине града Цетиња. Тренутак у којој се стари фотељаш двоуми да ли да јој пружи руку и којим путем да сиђе са пријестола је такође комичан. То је тренутак промјене, која је важна по све људе у Црној Гори, не само по грађане Цетиња. Неко се пење, неко силази. Ротација је могућа, промјена је могућа и није се десио смак свијета, сунце је и сјутра изашло, “све је то нормално”.

Некад су нас убјеђивали да оно што су урадили Дарко и Азра, да је легитимно. Сад се десио сасвим другачији корак, много поштенији, који је последица пост-изборних договора и преговора. Али се вјечни фотељаши позивају на “Издају Белведера”. Мит и није лоша концепција ако се правилно користи. Неки митови могу да трају стољећима, а Белведер је потрошен и обесмишљен у свега неколико мјесеци. Постао је подлога за МЕМЕ и стилска фигура којој се Драгиња директно обраћа Белведеру као саговорнику. Дакле, предимензионирано, израбљено, па затим обесмишљено, злоупотријебљено и на крају искарикирано.
Још је здравије по Црну Гору ако СДП Цетиња није слушао директиве из централе СДП, то би коначно значило да у партијама и даље постоји још неко ко мисли својом главом. Готово увијек све партије дижу руке и “једногласно” доносе одлуке. Деси се понекад да неко буде уздржан, али супротна мишљења нису пракса, а било би нормално да има и тога.
Ђурашковић је једном реченицом прозвао интелектуалце, односно, узвратио је. Дигла се фрка толика да је Рашко морао да одради кризни ПР, као што се Алекса извињавао у туђе име и сваљивао кривицу на своја плећа, тако и Рашко удари себи бич по леђима, такође театрално. Није да није и то комично. Није се дизала прашина прије пар година док су неке бебе на љубичастим телевизијама кроз прљавштину у “Минут, два” свакодневно провлачиле људе. То није био скандал, то је било легитимно. Тада.

Биће супер да СДП иде у корак са Старом гардом. У старту је незамисливо, али је добро јер ће једни другима бити корективни фактор. Мотриће на сваки корак. Биће сигурно и несугласица које ће бити занимљиве, јер је на Цетињу све спектакл. Али овога пута, биће то спектакл који није на ивици пуцњаве. Могу да пуцају само коалиције, па да опет схватимо да је и то нормално, јер то је политика, а политика је ненормална у 2022. години.
Ненормално би било да је ДПС наставио да влада Цетињем, јер је и пролазнику, па и странцу јасно да је тај град незаслужено оронуо, и да му треба ресет, треба му удар електрошока да би се пробудио. Можда је ова коалиција тај удар, можда и није. Само ће вријеме показати.
Да је настављено по старом, свакако би граду био крај. Овако, има неке наде.
Све је то нормално.
Ђуро Радосавовић
Извор: Вијести
