Кад је двадесетогодишњи Његош први пут стао пред Николаја Првог, цар је приметио: „Гле, па ти си виши од мене.” Раде Томов је знао шта треба да одговори цару којем је дошао да за помоћ моли: „Грешите, Ваше величанство, само је Бог виши од руског цара”
Није Петар Други Петровић оставио много мудрих мисли само у својим стиховима. И у обичном разговору је знао да изусти покоју мудру и сувислу реченицу. Ево једне мање знане широј јавности. Романови су били растом високи, али кад је двадесетогодишњи Његош први пут стао пред Николаја Првог, цар је приметио: „Гле, па ти си виши од мене.” Раде Томов је знао шта треба да одговори цару којем је дошао да за помоћ моли: „Грешите, Ваше величанство, само је Бог виши од руског цара.” Отуда кад неко у друштву и данас умно и занимљиво говори, неко од слушалаца би га похвалио: „Аферим, е свака ти је кâ у Његоша.”
Његош је два пута боравио у Санкт Петербургу (Петровград). Први пут се то догодило 1833. године. На народном збору, 23. маја те године, одлучено је да пође у престоницу руског царства како би га тамо завладичили и да би замолио за помоћ Русије Црној Гори. На пут је кренуо 3. јуна, а приспео на Неву 20. јула, да би, 6. августа, у цркви Казански сабор, био рукоположен за архијереја. Рукоположењу су присуствовали и цар и сви чланови Синода руске цркве.
Друго путовање у Санкт Петербург се догодило гладне 1837. године. Његош је у руској престоници већ стекао лошу слику, оптуживан је за ненаменско трошење новца и као агресиван провокатор. Његош је одмах затражио дозволу од главара да отпутује у Санкт Петербург и објасни своје поступке пред царем, пошто је Црној Гори све више очајнички била потребна руска финансијска и политичка помоћ. (Русија је око триста година помагала Црну Гору оружјем, новцем и храном). Главари су дали Његошу свој пристанак и Његош је кренуо у Беч. Био је приморан да одседне у Бечу неколико недеља, док је цар разматрао да ли да га прими у посету.
У Бечу је Његош много времена проводио с Вуком Караџићем, који се тек био вратио са свог проучавања словенских лингвистичких особина у Црној Гори и био је у процесу писања етнографске студије на немачком језику Црна Гора и Црногорци. Његошеви сусрети с Караџићем привукли су пажњу аустријског канцелара Клеменса фон Метерниха. Метернихово неповерење према Његошу је било појачано захтевом младог владике за визу зарад пута у Француску, која је тада сматрана колевком радикалних идеја. Метерних се побрину да овај захтев буде одбијен. У писму једном свом подређеном, Метерних је записао да се Његош „духовно и физички развио”. Написао је да Његош показује „мало поштовања за принципе религије и монархије, да не верује чврсто у њих и да је под утицајем либералних и револуционарних идеја”. Своју поруку је завршио напоменом да аустријски агенти морају пажљиво да мотре Његоша у земљи и у иностранству.
Код Руса није дочекан топло као 1833. и Руси су искористили ову прилику да га критикују за његово „некалуђерско” понашање, нарочито на то што је Његош уживао да буде у друштву жена. Упркос овоме, Русија је увећала своје годишње субвенције и обезбедила пшеницу за становнике Црне Горе угрожене глађу. Глад је приморала Црногорце да се током 18. и 19. века селе, најчешће у Србију. И за време владавине Петра Другог Петровића Његоша настављена је миграција црногорског народа у Србију. По Његошевим речима, 1831. године није било ничега сем „хиљада голијех и празднијех без нигђе ништа животах”. Његош је спас тражио и у Млецима и у Бечу само да би народ преживео. Писао је и тражио помоћ преко Симе Милутиновића и Јеврема Гагића, који је био секретар Правитељствујушчег совјета за време Првог српског устанка, а потоњи члан руског конзулата у Дубровнику. Један од проблема је био и што се становништво брзо умножавало па није могло да се нормално издржава. По једном наводу у планинским пределима било је по 10-15 чланова породице. И турски зулум је био неподношљив, често се испољавао у паљењу жита, сечи винограда и кукуруза, паљењу кућа и стаја.
Ипак, Његошев боравак у Русији је оставио дуготрајан траг. Поводом сто педесет година од Његошеве смрти (1951) у Санкт Петербургу су одржани Његошеви дани. Организатор ове манифестације била је Катедра за славистику Санктпетербуршког универзитета. Један од учесника на овом скупу Желидраг Никчевић о својим утисцима каже:
„Програм је био обиман. Одржан је научни скуп на тему Његош и словенство, свечана седница у Дому пријатељства, сусрет са члановима Савеза писаца Руске Федерације а у Руској народној библиотеци отворена је изложба посвећена Његошу.”
Извор: Бошко Ломовић/magazin.politika.rs
