О Зорановом музичком путу и постхумно додијељеној државној награди
14. децембар, 2023.
О. Гојко Перовић одбранио на Филозофском факултету мастер рад “Узроци и посљедице секуларизације у д‌јелу Чарлса Тејлора”
14. децембар, 2023.
Прикажи све

Нека капа, не мора да цури

Туфик Софтић, (Фото: Вијести)

Знаш ли шта је посао са малим хидроелектранама, пита ме један сељанин из Шекулара. То ти је, каже, као да береш паре са дрвета или да их купиш грабуљом кроз воду. Онда их ставиш са штипаљкама на жицу да се суше. Веле да свака мала хидроелектрана у Шекулару има специјалне коморе и жице за сушење пара, ко зна колико милиона су до сада осушили, прича уз смијех.

Туфик Софтић, (Фото: Вијести)

Био сам страствени риболовац и волио сам планинске ријеке, које су природна мрестилишта поточне пастрмке. И Шекуларску ријеку сам добро знао, сваки камен и сваки вир. Те ријеке једноставно нема. Високо горе у планини, најприје су два потока, Рмушки и Спалевицки стављени у цијеви које доводе воду до прве хидроцентрале, онамо код школе. Онда се прави водозахват, па даље цијевима испод пута вода одводи до сљедеце хидроелектране. И тако четири пута, до четири хидроелектране. Воде у кориту ријеке има толико да  може негдје да залута неки пуноглавац, тј. заметак жабе. То је такозвани биолошки минимум. Из ових хидроелектрана произведе се дневно струје таман да се исплате стражари и подмире сви мјесечни трошкови, а осталих 30 дана паре иду власницима. Ко зна колико пара је протекло од онда када је Олег са тадашњим руководством Опстине Беране склопио споразум о изградњи Мхе на њиховој територији. Мјештане Шекулара наравно да нико није ништа питао.

Али, Олег је на до сада нобјашњив начин, изиграо Општину Беране када је оставио без удјела у акционарском друштву „Хидоенергија Монтенегро“ које је својевремено основано у овом граду и у којем је ова, као и сусједне општине Плав и Андријевица, требало да има 3,33 одсто капитала, или укупно десет одсто.

Одлука о упису удјела Општине Беране у доо „Хидроенергија Монтенегро“ донијета је у локалном парламенту крајем октобра те године и на тој одлуци је потпис тадашњег предсједника СО, Самира Аговића (ДПС). Дефинисано је и да сједиште фирме буде у Беранама. Привредним друштвом требало је да управља Одбор директора од седам чланова, у чијем саставу је био предсједник општине Беране, Вука Голубовић (ДПС).

Расподјела добити оних десет одсто између три Општине вршила би се по процентуалном учешћу у власништву електрана на својој територији. Тако је писало у споразуму. И сада, ако је досадашњих  свих десет електрана „Хидроенергије Монтенегро“ изграђено у Беранама, Општини Беране би требало, ваљда, да припада и свих десет одсто прихода. Касније је, међутим, објелодањено да, према прегледу у Централном регистру привредних субјеката, Општина Беране, као ни друге двије општине, никада нису уписане као власници.  

У јуну 2007. године приликом регистровања под пуним називом  доо „Хидроенергија Монтенегро“ – Беране као оснивачи су уписани „Хамера Цапитал“ са седамдесет одсто и извјесна фирма „Фортис“ доо – Беране са тридесет процената. Тада је као извршни директор уписан један Олегов презимењак, сада покојни, који је заједно са Олегом Обрадовићем био и овлашћени заступник. Шта се ту десеило нико не зна, али само годину касније, након што је регистровано повећање капитала, Централни регистар биљежи промјену извршног директора.

И сљедећих неколико промјена у Централном регистру тиче се повећања капитала. 26. новембра 2008. године  као оснивач приступа Миодраг Ивановић са двадесет пет процената власништа. Непуну годину касније, 8. јуна 2009. Ивановић иступа из власништва, али се зато увећава власништво „Хамера Цапитал“, односно Олега Обрадовића на 68,06 одсто.

У мају 2012. је забиљежено да се власништво „Хамера Цапитала“ смањило на четрдесет одсто, док је већински власник са 60 одсто постала компанија „Бемакс“, а извршни директор Ранко Радовић, бивши полицајац и потпуни анонимус.

Мјесец касније као овлашћени заступници „Хидроенергије Монтенегро“ уписани су Олег Обрадовић и Веселин Ковачевић. Према евидентираној промјени из септембра 2013. године фирми су као основачи приступили Александар Мијајловић и Ранко Убовић са по 25 процената. Бемаксу, незванично њиховој фирми, остало је десет одсто, док се удио „Хамера Цапитала“ није промијенио.

Према евиденцији из јануара 2015. године из власништва је иступио „Бемакс“, тако да су оснивачи остали Аслександар Мијајловић и Ранко Убовић са по тридесет процената и „Хамера Цапитал“ са 40 одсто власништва. Онда су се Убовић и Мијајловић, не тако давно, повукли, и за никакве паре, наводно продали свој удио дотадашњем изрвшном директору Ранку Радовићу.

Све у свему, Берана ниђе. А да је предузеће требало највише да буде беранско говори и податак да је уписано у регистар привредних друштава овог града. Хидроенергија Монтенегро у том регистру се налази под бројем 5-0387691/003, са шифром дјелатности 40140. Беране је уписано и као сједиште. Адреса, село Буче, док телефона, факса и маил-а нема.

До сада немам одговор на питање како је Општина Беране остала без акција. Самира у Вуку питао нисам. Сви ови подаци лако су провјерљиви у Централном регистру привредних субјеката и у архиви Општине Беране гдје је потписана Одлука о упису удјела, са све печатом и потписом тадашњег предсједника Скупштине.

Хидроенергија Монтенегро, дакле, тренутно има десет Мхе на територи општине Беране. Када сам покушао макар оквирно да срачунам колико милиона зарађују на годишњем нивоу, тачно сам се увјерио у ону причу са почетка, да је посао са Мхе као брање пара са дрвета или такозвано грабуљање.

Онда се сјетим да знам идеално мјесто за малу хидоцентралу, ту поред куће. Шта мислиш, питам колегу, мања је рјечна отока, али и ми смо скромни, јелде, не мора да цури, само нека нам капа, колико да не размишљамо имамо ли за кафу.

Знаш, та идеја ти и није лоша, и ја у селу имам велики извор, погодан за малу хидроцентралу. Кад може Игор да има тринаест Мхе у Андријевици, могу ваљда и ја једну, такозвану микро, најскромнију, па нека из ње ако треба  капају металне, по два еура. 

Сложимо се да направимо конзорцијум и да му дамо назив “Само нека капа”. Не грабуљамо, не радимо физички посао, као Олег и Игор. Поставимо крупно сито, и металне паре саме упадају. Сједимо, пијемо кафу, све аутоматизовано, на телефонима имамо апликацију, један додир и хооп, покаже нам колико смо “добри”. Унапријед се одричемо ставке ОИЕ са рачуна за струју, нећемо да пљачкамо грађане.

Па добро, ајде да конкуришемо за концесије, каже колега, него, ако се побуне комшије, шта ћемо? Ада не брини, то је онда још боље, када добијемо концесије, само пустимо неколико година и онда тужимо државу за “изгубљену добит”, одговарам. Шта ти то сад значи, колега знатижељан. Аи, потпуно си неинформисан, јеси ли прочитао прије неки дан. Срачунамо колико би новца зарадили да нас комшије нису ометале у послу, онда се мало ценкамо са државом, одустанемо од тужбе, исплате нас, не градимо и не радимо ништа, а одједном имамо гомилу пара. Каква Швајцарска, само нам фали добрих идеја, објашњавам му ја. Смијемо се грохотом, сто се тресе, просипа се кафа. Аух, зијан, каже колега. Не бре, ово значи добитак, одговарам. Претурамо по џеповима, сабирамо жуте, незгодан датум.

Ово је од газде, каже конобар и доноси нам нову туру. Е здраво био, нећемо ти заборавит, ми држимо ријеч, сигурно враћамо, а можеш и да уђеш у конзорцијум, уложи апарат за кафу, даћемо ти 3,33 одсто акција и добити. Кад почне да капа.

Туфик Софтић

Извор: РТЦГ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *