Потомци легендарног немачког канцелара Ота фон Бизмарка критикују Аналену Бербок због преименовања просторије у министарству спољних послова која је носила име по Бизмарку и уклањања његовог портрета из те сале.
Дуго су се запослени у министарству спољних послова Немачке састајали у „Бизмарковој сали”. Министарство, на чијем је челу Аналена Бербок, сада је гласало за преименовање и дипломате се од новембра састају у „Сали немачког јединства”. Из сале је уклоњен и портрет првог немачког канцелара Ота фон Бизмарка, који је красио дрветом обложене зидове, пише Билд цајтунг.
Министарство иностраних послова испрва није дало никакве конкретне разлоге за преименовање. На питање је међутим речено да одлука „узима у обзир чињеницу да министарство спољних послова своју традицију види као чврсто укорењену у демократској историји Немачке“. Недавно именоване сале су добиле имена по представницима Савезне Републике Немачке, Вајмарске Републике и припадницима отпора нацистичком режиму.
Бизмаркови: „Згрожени смо“
Породица Бизмарк ствари види другачије. „Свака историјска личност мора се разматрати и вредновати у дотичној ситуацији. Узимање за мерило демократских и државноправних принципа садашњице показује недостатак историјске свести“, пише Александар фон Бизмарк у саопштењу које преноси више угледних немачких медија, међу њима и Шпигел:
„Ми, породица Бизмарк, згрожени смо и неизрециво тужни што се наша сопствена историја и наша сопствена земља третирају на овај начин“, наводи се у саопштењу. „Уклањање портрета Ота фон Бизмарка из Бизмаркове сале, оснивача Министарства спољних послова и његовог првог шефа, а такође и преименовање сале показује да Бербоковој недостаје свест за немачку историју“, пише фон Бизмарк у саопштењу.
„Морализирајућа министарка спољних послова је промашила функцију. Не само да се негативно односи према многим другим земљама, вец́ и изврц́е историју своје земље. Игнорише достигнућа првог немачког канцелара Ота фон Бизмарка, од којих Немачка и данас има користи.“
Породица Бизмарк ове године слави 750 година постојања. Према подацима породичног удружења, 2015. године било је око 340 чланова породице, наводи Шпигел.
ЦДУ такође критикује Бербок
Билд пише да политичар ЦДУ Јирген Харт (59) критикује неосновано преименовање као „заборављање историје, као и толико тога у борби Зелене странке против свега што се не уклапа у њихов поглед на свет“. Харт је за Билд изјавио: „Било добро да немачка дипломатија добро размотри своје наслеђе уместо да игнорише прошлост. Бизмарк као личност и његово дело, данас се наравно морају другачије посматрати, али је неоспоран његов историјски значај за Немачку, а посебно за јединство наше отаџбине.“
Његов закључак: „Зато мислим да је преименовање Бизмаркове сале – посебно без расправе са запосленима – погрешно“, пише Билд.
Први канцелар Немачке
Ото фон Бизмарк је 1871. био први канцелар Немачког рајха. На тој функцији је био скоро 30 година, све до 1890. Поред дужности канцелара, Бизмарк је био и на челу министарства спољних послова – које је он основао 1870. – годину дана пре формирања свенемачког Рајха.
Међутим министарство се није звало министарство, већ Служба за спољне послове и то име је – ради традиције, задржало до данас – Аусњäртигес Амт.
Бизмарк иначе никада није радио у дотичној сали. Министартво спољних послова Немачке се налази у згради бивше Централне банке рајха, која је изграђена 1940. на Вердершер Маркту. У време ДДР-а, у тој сали се састајо политбиро СЕД-а. Бизмаркова сала је постојала и у министарству у Бону, још 1951. када је оно поново успостављено.
Одлука о судбини Африке
О значају Бизмарка у Немачкој се често и данас расправља, понекад контроверзно. Шпигел овом приликом наводи да је „Бизмарк испрва био упорни противник експанзије ван Европе, јер није веровао у економске предности колонија.
Али поклекнуо је пред унутрашњим политичким притиском и сазвао Конференцију у Конгу (15. новембар 1884. – 26. фебруар 1885.). Циљ је био договор о координисаној акцији европских сила у Африци.
Завршни документ из фебруара 1885. означава почетак поделе Африке на колоније. Не само да су европске силе експлоатисале афричке народе, већ су углавном произвољно повучене границе довеле и до грађанских ратова, од којих неки трају и данас.“
Извор: Дојче Веле
