Potomci legendarnog nemačkog kancelara Ota fon Bizmarka kritikuju Analenu Berbok zbog preimenovanja prostorije u ministarstvu spoljnih poslova koja je nosila ime po Bizmarku i uklanjanja njegovog portreta iz te sale.
Dugo su se zaposleni u ministarstvu spoljnih poslova Nemačke sastajali u „Bizmarkovoj sali”. Ministarstvo, na čijem je čelu Analena Berbok, sada je glasalo za preimenovanje i diplomate se od novembra sastaju u „Sali nemačkog jedinstva”. Iz sale je uklonjen i portret prvog nemačkog kancelara Ota fon Bizmarka, koji je krasio drvetom obložene zidove, piše Bild cajtung.
Ministarstvo inostranih poslova isprva nije dalo nikakve konkretne razloge za preimenovanje. Na pitanje je međutim rečeno da odluka „uzima u obzir činjenicu da ministarstvo spoljnih poslova svoju tradiciju vidi kao čvrsto ukorenjenu u demokratskoj istoriji Nemačke“. Nedavno imenovane sale su dobile imena po predstavnicima Savezne Republike Nemačke, Vajmarske Republike i pripadnicima otpora nacističkom režimu.
Bizmarkovi: „Zgroženi smo“
Porodica Bizmark stvari vidi drugačije. „Svaka istorijska ličnost mora se razmatrati i vrednovati u dotičnoj situaciji. Uzimanje za merilo demokratskih i državnopravnih principa sadašnjice pokazuje nedostatak istorijske svesti“, piše Aleksandar fon Bizmark u saopštenju koje prenosi više uglednih nemačkih medija, među njima i Špigel:
„Mi, porodica Bizmark, zgroženi smo i neizrecivo tužni što se naša sopstvena istorija i naša sopstvena zemlja tretiraju na ovaj način“, navodi se u saopštenju. „Uklanjanje portreta Ota fon Bizmarka iz Bizmarkove sale, osnivača Ministarstva spoljnih poslova i njegovog prvog šefa, a takođe i preimenovanje sale pokazuje da Berbokovoj nedostaje svest za nemačku istoriju“, piše fon Bizmark u saopštenju.
„Moralizirajuća ministarka spoljnih poslova je promašila funkciju. Ne samo da se negativno odnosi prema mnogim drugim zemljama, već i izvrće istoriju svoje zemlje. Ignoriše dostignuća prvog nemačkog kancelara Ota fon Bizmarka, od kojih Nemačka i danas ima koristi.“
Porodica Bizmark ove godine slavi 750 godina postojanja. Prema podacima porodičnog udruženja, 2015. godine bilo je oko 340 članova porodice, navodi Špigel.
CDU takođe kritikuje Berbok
Bild piše da političar CDU Jirgen Hart (59) kritikuje neosnovano preimenovanje kao „zaboravljanje istorije, kao i toliko toga u borbi Zelene stranke protiv svega što se ne uklapa u njihov pogled na svet“. Hart je za Bild izjavio: „Bilo dobro da nemačka diplomatija dobro razmotri svoje nasleđe umesto da ignoriše prošlost. Bizmark kao ličnost i njegovo delo, danas se naravno moraju drugačije posmatrati, ali je neosporan njegov istorijski značaj za Nemačku, a posebno za jedinstvo naše otadžbine.“
Njegov zaključak: „Zato mislim da je preimenovanje Bizmarkove sale – posebno bez rasprave sa zaposlenima – pogrešno“, piše Bild.
Prvi kancelar Nemačke
Oto fon Bizmark je 1871. bio prvi kancelar Nemačkog rajha. Na toj funkciji je bio skoro 30 godina, sve do 1890. Pored dužnosti kancelara, Bizmark je bio i na čelu ministarstva spoljnih poslova – koje je on osnovao 1870. – godinu dana pre formiranja svenemačkog Rajha.
Međutim ministarstvo se nije zvalo ministarstvo, već Služba za spoljne poslove i to ime je – radi tradicije, zadržalo do danas – Ausnjärtiges Amt.
Bizmark inače nikada nije radio u dotičnoj sali. Ministartvo spoljnih poslova Nemačke se nalazi u zgradi bivše Centralne banke rajha, koja je izgrađena 1940. na Verderšer Marktu. U vreme DDR-a, u toj sali se sastajo politbiro SED-a. Bizmarkova sala je postojala i u ministarstvu u Bonu, još 1951. kada je ono ponovo uspostavljeno.
Odluka o sudbini Afrike
O značaju Bizmarka u Nemačkoj se često i danas raspravlja, ponekad kontroverzno. Špigel ovom prilikom navodi da je „Bizmark isprva bio uporni protivnik ekspanzije van Evrope, jer nije verovao u ekonomske prednosti kolonija.
Ali pokleknuo je pred unutrašnjim političkim pritiskom i sazvao Konferenciju u Kongu (15. novembar 1884. – 26. februar 1885.). Cilj je bio dogovor o koordinisanoj akciji evropskih sila u Africi.
Završni dokument iz februara 1885. označava početak podele Afrike na kolonije. Ne samo da su evropske sile eksploatisale afričke narode, već su uglavnom proizvoljno povučene granice dovele i do građanskih ratova, od kojih neki traju i danas.“
Izvor: Dojče Vele
