Уторак, 21 апр 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Култура

Призрен – град са десет задужбина Немањића

Журнал
Published: 19. децембар, 2022.
Share
Богородица Љевишка, (Фото: Спутњик)
SHARE

Српско средњовековно наслеђе у Метохији и на Косову представља интегрални део Европе и света. Манастири Грачаница, Пећка патријаршија, Високи Дечани и Црква Богородице Љевишке огледало су уметничких домета тога времена у Европи. Сведоче о трајању Срба у том делу Балкана, а данас и о њиховој одлучности да опстану.

Богородица Љевишка, Призрен, (Фото: Калеидоскоп медиа)

У Епархији рашко-призренској, која се први пут помиње у хрисовуљи византијског цара Василија Другог 1019. године евидентирано је око двеста споменика културе и више од хиљаду остатака хришћанских знамења. Седиште епархије и данас је у Душановом – царском Призрену, граду са десет немањићких и других задужбина. Лепотом архитектуре и живописа задивљује црква Богородице Љевишке. Задужбина краља Милутина из 14. века, као и Грачаница, Високи Дечани и Пећка древна лавра део су историје и културе света.

„Ми смо овде достигли врхове своје цивилизације у једном тренутку. Ми овде имамо цивилизацију која је по дубини наше власништво. Дакле власништво сваког од нас, јер су то за нас у наслеђе оставили они који су га градили. Вредност припада читавом човечанству”, истакао је Живојин Ракочевић, новинар и књижевник.

„Наша је обавеза да учинимо све како би ови бисери заиста светске архитектуре остали пре свега доступни нашим грађанима, који долазе на Косово и Метохију да се упознају са њиховом лепотом”, рекао је Зоран Гарић, директор Завода за баштину у Лепосавићу.

Ти споменици српске прошлости налазе се од 2006. у Унесковом регистру добара у опасности. Посебно када се зна да су на самом почетку трећег миленијума уништаване вишевековне српске светиње и молитвена станишта, тапије и аутентична сведочанства о историјском постојању и трајању Срба на метохијско-косовским просторима.

Високи Дечани, (Фото: Википедија)

„Наша држава и црква, наша струка успела је да од заборава отргне ове споменике културе, тако што смо предузели низ конзерваторских радова и успели смо да обновимо велики број цркава, црквених комплекса, манастира”, рекао је Зоран Гарић, директор Завода за баштину у Лепосавићу.

„Све што је овде направљено, направљено је због васкрсења и због обнове. Дечани су на врху пирамиде једне древне цивилизације. Они почивају на стотинама и стотинама других малих цркава и манастира, и они у овом тренутку почивају на осамдесет хиљада живота Срба који живе јужно од Ибра”, истакао је Живојин Ракочевић.

Звона средњовековних и других светиња Срба православаца сведоче о истрајности народа који ће и убудуће у Метохији и на Косову славити живот; подно Проклетија надомак Дечана и Патријаршије, Велике Хоче, Грачанице.

Извор: РТС

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Пољска тражи ратну одштету од Њемачке
Next Article Сукоб Бизмаркових и Аналене Бербок

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Дејвид Боуви – Успон и пад Зигија Стардаста и паукова са Марса

Пише: Драган Узелац Неуништиви камелеонски дух седамдесетих Прича о Дејвиду Боувију, једној од најинтригантнијих и најкомплекснијих…

By Журнал

Три избора пред Ђоковићем

Пре неких десетак година наш легендарни режисер Јоца Јовановић, који већ дуго живи у Љубљани,…

By Журнал

Војин Грубач: Драган Бурсаћ није критичар мржње – већ њен архитекта

Пише: Војин Грубач Свеприсутни, помамљени босански  публициста Драган Бурсаћ упорно настоји да се накарадним начином…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

КултураСТАВ

Тако је писала Исидора Секулић: Проблем малог народа

By Журнал
ДруштвоКултураНасловна 5ПолитикаСТАВ

Напредњачко бело усијање: Добро дошли у модерно варварство

By Журнал
КултураСТАВ

“Поп рецензије”: “Егзодус

By Журнал
Култура

Човек и зло: За разлику од добра, зло је „боље за мишљење“ и стваралачки подстицајније

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?