Krajem Drugog svetskog rata, Martin Borman, šef nacističke partije je dobio ideju da osnuje pokret po imenu Vervolf, što je ubrzo odobrio Adolf Hitler
Vervolf ili u prevodu na srpski jezik – Vukodlaci, je bio pokret koji je počeo da se razvija u na jesen 1944. godine. Cilj je bio da se stvore snage koje deluju iza neprijateljskih linija Saveznika – koji je napredovao ka Berlinu. Za glavnog nadređenog je postavljen iskusan gerilac Hans Adolf-Prucman, koji je svoje iskustvo stekao dok je protiv Sovijeta ratovao na teritorijama današnje Ukrajine.
Među prvim regrutima su se našli mladi dobrovoljci iz Hitlerjugenda, ali i oficiri SS. Oni su bili svrstavani u grupe od tri do šest muškaraca (i žena) specijalizovanih za napade. Ovo je uključivalo upotrebu snajpera, podmetanje požara, sabotaže i izvršenje atentata svih vrsta, a korišćene tehnike uključivale su ubijanje neprijateljskih stražara tako što su ih vešali konopcem.
Jedna od prvih akcija koje su izveli komandosi Vukodlaka bila je organizacija operacije Karneval, čija je meta bio Franc Openhof. Openhof je bio advokat koga su saveznici postavili za gradonačelnika pograničnog grada Ahena, takođe i najcenjeniji antinacistički političar u zemlji. Dva mlada člana Vervolf-a, Josef Lajtgeb i Herbert Venzel, infiltrirali su se na teritoriju koju su okupirale američke trupe. Stigavši u Openhofovu kuću, predstavljali su se kao avijatičari koji su pali iza neprijateljskih linija i dok je gradonačelnik slušao, Lajtgeb mu je pucao u glavu.
Deca bez detinjstva
„Sva sredstva su ispravna da se naudi neprijatelju. Naši gradovi na Zapadu, uništeni okrutnim vazdušnim terorizmom, izgladnele žene i deca duž Rajne, naučili su nas da mrzimo neprijatelja. Krv i suze naših ubijenih muškaraca, naših silovanih žena i naše dece masakrirane na okupiranim teritorijama na istoku, vape za osvetom. Pokret Vervolf u ovoj proklamaciji proglašava svoju odluku, ravnodušan prema mogućoj smrti, da će se osvetiti za svaki napad koji neprijatelj počini nad pripadnikom našeg naroda, ubivši ga. Svaki boljševik, svaki Englez i svaki Amerikanac biće meta našeg pokreta. Tamo gde imamo mogućnost da okončamo njihove živote, uradićemo to sa zadovoljstvom. Svaki Nemac, u kom god položaju da se nalazi, koji ponudi saradnju sa neprijateljem osetiće našu osvetu. Mržnja je naša molitva. Osveta je naš bojni poklič.“ – govor Jozefa Gebelsa, 23. marta 1945. godine.
Govor u tom trenutku se nije odnosio na elitne komandose posebno obučene za borbu, pošto njih unutra jedinice za svega par meseci gotovo da više i nije bilo. Već na decu, koja je brza shvatila značenje reči smrt, i to ne kada su se suočila sa ruskim i savezničkim trupama – već kada je svako od njih dobilo tabletu cijanida koju je trebalo da uzme pre nego što padne u ruke neprijatelja.
Kraj Vukodlaka je bio neizbežan. Neka deca su uspela da dezertiraju, druga su masakrirali francuske i sovjetske trupe kojima nije bilo važno koliko su stari njihovi neprijatelji. Istoričari danas smatraju da pokret nikada nije predstavljala ozbiljnu pretnju.
Izvor: National Geographics Srbija
