Migratorne vrste životinja ponašaju se kao indikatori promena u životnoj sredini, ali igraju i ključnu ulogu u održavanju kompleksnih ekosistema naše planete
Milijarde životinja svake godine kopnom, morem ili nebom odlaze na duga sezonska putovanja, prelazeći ponekad i hiljade kilometara u potrazi za hranom i parenjem. Ali sve do sad nije bilo sveobuhvatnih podataka o statusu očuvanja ili populacionim trendovima za te vrste.
Sada naučnici prvi put imaju jasne dokaze o opasnostima s kojim se ove životinje suočavaju. Nedavno je objavljen prvi izveštaj o 1.298 životinjskih vrsta, za koje je potrebna međunarodna zaštita i koje su uvrštene u sporazum Ujedinjenih nacija o biodiverzitetu, poznat kao Konvencija o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja.
Iako neke migratorne vrste napreduju, otkriveno je da se kod gotovo polovine – odnosno kod 44 procenta – broj jedinki smanjuje. Svakoj petoj vrsti koja se nalazi na listi Konvencije preti istrebljenje.
Tokom poslednjih 30 godina 17 vrsta suočilo se sa smanjenjem populacije, uključujući stepskog sokola, egipatskog lešinara i divlju kamilu, piše Juronjuz.
Najviše zabrinjava to što gotovo svim ribama na listi, uključujući ajkule i raže, preti visok rizik od istrebljenja, budući da je njihova populacija smanjena za 90 procenata od sedamdesetih godina do danas.
Koje su najveće pretnje s kojima se suočavaju migratorne vrste?
Izveštaj Ujedinjenih nacija ističe da su dve najveće pretnje migratornim vrstama izazvane ljudskim aktivnostima. Tri od četiri vrste suočene su sa gubitkom staništa, degradacijom i fragmentacijom, a sedam od deset ugroženo je zbog preterane eksploatacije.
Te brojke odnose se samo na vrste pod sporazumom Ujedinjenih nacija, a u izveštaju se navodi da je još 399 vrsta ili ugroženo ili im preti istrebljenje.
„Izveštaj jasno pokazuje da neodržive ljudske aktivnosti ugrožavaju budućnost migratornih vrsta – stvorenja koja se ponašaju ne samo kao indikator promene životne sredine, nego igraju i ključnu ulogu u održavanju funkcije i otpornosti kompleksnih ekosistema naše planete“, kaže Inger Andersen, izvršna direktorka Programa za životnu sredinu Ujedinjenih nacija.
„Svetska zajednica ima priliku da prevede ove najnovija naučna otkrića o pritiscima s kojima se suočavaju migratorne vrste u konkretne akcije za njihovo očuvanje. Imajući u vidu opasnu situaciju u kojoj se nalaze mnoge od ovih životinja, ne možemo priuštiti dalja odlaganja i moramo zajedno da radimo na realizaciji preporuka“, dodala je ona.
Mogu li se migratorne vrste oporaviti?
Ma koliko situacija bila zabrinjavajuća, autori izveštaja kažu da oporavak populacije različitih vrsta moguć. Oni ukazuju na koordinisana nastojanja za lokalnu konzervaciju na Kipru, gde je ilegalno držanje ptica u kavezima smanjeno za 91 posto. Dobar primer je i integrisani rad na konzervaciji i restauraciji u Kazahstanu, zahvaljujući kom je čuvena sajga antilopa spasena od istrebljenja.
„Migratorne vrste oslanjaju se na raznovrsnost specifičnih staništa u različitim periodima njihovog životnog ciklusa. One redovno putuju, nekad i hiljadama kilometara kako bi došle do tih mesta“, objašnjava Ejmi Frenkel, izvršna sekretarka Konvencije o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja.
One se suočavaju sa ogromnim izazovima tokom svog putovanja, kao i na konačnim destinacijama.
„Kada vrste pređu nacionalne granice, njihovo preživljavanje zavisi od nastojanja svih država kroz koje prolaze. Ovaj značajni izveštaj pomoći će u otkrivanju neophodnih političkih poteza, kako bi migratorne vrste nastavile da se razvijaju širom sveta“, dodaje Frenkel.
Međutim, oko polovine područja koja su prepoznata kao ključna za biodiverzitet i migratorne vrste nema status zaštićenih i neodrživ nivo pritiska ljudskih aktivnosti pretnja je za 58 odsto ovih mesta.
Jedan od ključnih prioriteta, navodi se u izveštaju, jeste da se oblast mapira i da se preduzmu koraci za zaštitu ključnih lokacija na kojima se migratorne vrste pare, odmaraju ili hrane.
Izvor: Euronews
