Sada se Amerika okrenula da posvađa arapske lidere i to pre svega one koji su do juče bili najverniji američki saveznici ili tačnije vazali, da unese razdor između Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE)
Pre nekoliko dana Saudijska Arabija je poslala svog prvog ambasadora kod Palestinskih vlasti. Drugim rečima, zvanični Rijad Palestinske vlasti priznaje kao državu.
To je istorijska promena na Bliskom istoku. Saudijska Arabija je decenijama bila najveći mada tajni regionalni saveznik Izraela i tajno je slala novac Palestincima kako bi finansirala kakav takav mir u Izraelu. Ali, sada se to promenilo i dolazak ambasadora je simbol te promene.
Bliski istok je jedini geostrateški važan prostor gde su se, kako se to obično kaže, tektonske geopolitičke promene već desile. Decenijama pod kontrolom Amerike i Zapada Bliski istok se izmakao toj kontroli i opredelio se za nove integracije i u njima, a ne u sluganstvu i pljački Zapada i pre svega Amerike traži svoju budućnost.
Ali, Amerika se ne miri sa tim svojim porazom ili čak možda i ne razume šta se desilo i ne odustaje da, po starom modelu, destabilizacijom Bliskog istoka zadrži kontrolu.
Do sada je to pokušavano ubistvima lidera ili vojnim intervencijama. Malo je međutim verovatno da bi to moglo sada da se desi, posebno ne vojna intervencija, mada to još nije isključeno iako je jasno da ni Amerika a kamoli Zapad nemaju taj kapacitet. Doduše, Saudijska Arabija, koja je glavni cilj Amerike, ne isključuje i tu mogućnost pa priprema odbrambene sporazume sa nekoliko zemalja, a pre svega sa dojučerašnjim ne samo rivalom nego i na neki način neprijateljem, Iranom. Iran je najjača vojna sila u regionu.
Sada se Amerika okrenula da posvađa arapske lidere i to pre svega one koji su do juče bili najverniji američki saveznici ili tačnije vazali, da unese razdor između Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE). I to traje već izvesno vreme, tačnije od istorijske posete kineskog lidera Si Đinpinga Bliskom istoku decembra prošle godine.
Utisak je da Amerika vidi Emirate kao glavni instrument ponovne destrukcije Bliskog istoka mada bi se na kraju moglo da pokaže da je to još jedna pogrešna procena. Realno UAE nema taj kapacitet ali to je stari američki model da male zemlje koristi protiv većih i moćnijih.
Saudijski prestolonaslednik koji je, zbog zdravstvenog stanja njegovog oca, kralja Salmana, stvarni vladar te zemlje princ Mohamed bin Salman (MBS) je pre izvesnog vremena rekao novinarima u Rijadu da su UAE bili saveznici decenijama, ali da su sada „zabili nož u leđa“ Saudijcima i da će Rijad na to odgovoriti.
Prema tamošnjim hroničarima neslaganje MBS i lidera UAE Muhameda bin Zajeda (MBZ) je javnosti predstavljeno da je ono zbog konkurencije za geopolitičkog i ekonomskog lidera u regionu. I to posebno ko će da bude u kontroli globalnog tržišta nafte. MBS se zalaže za smanjenje proizvodnje nafte na liniji onoga što OPEK, kartel proizvođača, u dogovoru sa Rusijom odredi, a to onda održava visoke cene nafte.
Predsednik Amerike Džo Bajden je putovao u Rijad sa zahtevom da se poveća proizvodnja nafte što bi snizilo cene i u Americi, ali nije uspeo. Doživeo je neuspeh. Takvim stavom MBS je istovremeno postao i najjači politički igrač u regionu.
S druge strane, MBZ podržava zahteve američkog predsednika i zagovara povećanje proizvodnje što bi pojeftinilo naftu, ali sa nadom da će to povećati potrošnju, pa tako i profit, zaradu. To je koncept Bele kuće.
Međuarapska ljubomora
UAE su do sada verno sledili američke modele, pa su svojom poreskom i otvorenom politikom finansijskog inženjeringa postali finansijski, investicioni i turistički centar bogatih stranaca i oni koji žive u Emiratima uživaju dobar životni standard. A do nedavno Saudijska Arabije nije dozvoljavala čak ni turističke vize i insistirala je na tradicionalnom životu svojih građana.
MBS se opredelio za raskid sa velikim delom te tradicije i Saudijska Arabija je već u procesu da postane i turistička destinacija, gradi i novi moderni mega grad Neom, a u planu je novi vazduhoplovni prevoznik koji će biti rival kompaniji Emirejts. Oba zemlje imaju planove diverzifikacije ekonomskog razvoja i smanjenje zavisnosti od nafte. Saudijska Arabija je, međutim, veća i moćnija zemlja i u tim promenama UAE gubi značaj. To rivalstvo i tradicionalnu međuarapsku ljubomoru sada koristi Amerika za destabilizaciju regiona.
Jedan od najozbiljnijih sukoba među tim zemljama je rat u Jemenu što se pokušava prikriti od javnosti. U početku su, kao američki saveznici, bili zajedno u borbi protiv Huti pobunjenika ali vremenom su se razišli pre svega oko viđenja Jemena kada se rat završi. Dok Saudijska Arabija sebe vidi kao garanta stabilnosti posleratnog Jemena UAE sprovodi drugačiju, u stvari američku, politiku i to pre svega u Južnom Jemenu i tako praktično sprečava okončanje rata. Deo sukoba je i politika prema Kataru. Rijad je 2017. uveo blokadu Katara a UAE se pridružio izolaciji te male, gasom bogate, zemlje. Sada Saudijska Arabije nastoji da se pomiri sa Katarom, ali UAE se tome protivi.
Naravno, to su veštačke podele jer velika je razlika u potencijalima dveju zemalja. UAE imaju oko 9 miliona stanovnika od kojih su pet miliona njihovi državljani, a Saudijska Arabija ima 23 miliona državljana a u njoj živi i radi i oko 10 miliona stranaca. Bruto društveni proizvod Saudijske Arabije je 150 odsto veći od onog u UAE.
Rusija je dugo pripremala i bila deo promene geopolitičke orijentacije Bliskog istoka a Kina je davala tom procesu ekonomsku snagu. I Saudijci i UAE održavaju bliske političke odnose sa Rusijom ali se u ekonomskim programima masovno oslanjaju na Kinu. Kina je najveći investitor u Saudijskoj Arabiji i najveći kupac njene nafte. Ali, utrkuju se i u vojnoj saradnji sa Kinom.
Tako tokom avgusta ove godine vazdušne snage Kine i UAE sprovode zajedničku vojnu vežbu u regionu Sinđang na severozapadu Kine. To je njihova prva zajednička vežba. Naravno, vazduhoplovne snage Kine i UAE ne mogu da se porede ali vežba pre svega ima politički i ekonomski značaj. UAE su već postali i kupac i trgovac kineskim oružjem. Glavno oružje proizvedeno u Kini koje koriste UAE su borbene bespilotne letelice. UAE su 2017. godine kupili od Kine i protivtenkovske projektile „blu erou 7“. Emirati žele od Kine da kupe i nekoliko mlaznjaka za naprednu obuku L-15.
Američko oružje u izobilju
Neobično je da UAE kao mala zemlja kupuje toliko naoružanja od Kine a istovremeno poseduje velike količine američkog oružja a u vazduhoplovnoj bazi El Dafra, nedaleko od Abu Dabija, stacionirane su i američke trupe.
Za vojnu saradnju, uključujući i izgradnju kineske baze na Crvenom moru, i kupovinu kineskog oružja već se sprema i Saudijska Arabija.
Ali, Amerika nema problem samo sa arapskim donedavnim saveznicima nego i sa Izraelom, njenim zvanično najvernijim saveznikom, gotovo vazalom. Već nedeljama tu zemlju potresaju protesti i nemiri. Zvanično, protestuje se zbog izmena u zakonodavnom sistemu koje favorizuju jevrejstvo i jevrejsku versku tradiciju. Izraelska vlada se brani objašnjenjima da je to neophodno zbog zaštite države jer bez jevrejstva kao osnove državnosti Izrael nema razloga da postoji. Izrael ne može da bude građanska država kako traže oni koji protestuju. Ako se zna američki uticaj u Izraelu i društveni model koji se traži, onda nije teško zaključiti ko stoji iza građanskih protesta.
U stvari, ti problemi Izraela u odnosima sa Amerikom su počeli kada je vlada te zemlje uvažavajući promene koje su se već desile zatražila bezbednosne garancije i od Rusije. To je problem.
Izazovi postaju sve veći, pa ipak je sve više sumnji da li će američka politika „zavadi pa vladaj“ ovoga puta uspeti na Bliskom istoku. O Arapima su dominantne predrasude da su lenji, prevrtljivi, da ih je lako korumpirati, ali da li je to baš tako. Kako je jednom rekao predsednik Rusije Vladimir Putin povodom uplitanja Zapada, na Bliskom istoku ima dovoljno veliki broj ljudi koji su „mnogo veštiji u postizanju svojih ciljeva kroz stvaranje privida, mnogo pametnijih i jačih nego što ste vi i ako vi igrate igre sa njima vi ćete uvek da izgubite“.
To su u istoriji razumeli samo Britanci, ali oni već dugo nemaju uticaj i kontrolu je preuzela Amerika, koja to nije razumela, niti razume. Šta god, međutim, da urade suštinska geopolitička promena na Bliskom istoku se već desila. I to ima daleko širi značaj, pa tako i za zemlje Balkana.
Siniša Ljepojević
Izvor: RT.rs
