„Побједа Европа сад је у томе што су економске теме постале примат у односу на политику подјела”. Ово је реченица са једног од најновијих постера који се може наћи на званичној Фејсбук страници покрета Европа сад. Да ли је примат које су оствариле економске теме дугорочно одржив на политичко-медијској сцени Црне Горе? Kолико су томе допринијели политички субјекти? И како ће се борба за магистрални политички наратив одразити на расплет политичких комбинација у Црној Гори, особито у случају ванредних избора?
Нема сумње да је један од разлога за продор новооснованог покрета и то што економске теме јесу добиле значајно већу пажњу у изборним кампањама него раније. За медијску и политичку популаризацију ових тема свакако је заслужан програм „Европа сад”, чији су главни промотери – некад министри у Влади Здравка Kривокапића, а данас лидери истоименог покрета.
Међутим, подршку економским темама у изборним кампањама пружиле су и одређене локалне листе Демократског фронта, прије свега у Будви и у Пљевљима, које су економски развој третирале као један од главних задатака нових власти, у кампања које су оцијењене као веома успјешне и модерне. Грађански покрет УРА одлучио се за нешто другачији приступ. На државном нивоу, странка коју предводи премијер Абазовић, за свој основни наратив одабрала је борбу против криминала и корупције, због чега се и нашла на удару медија лојалних бившем режиму. А у Подгорици, носилац листе ГП УРА, показао је завидно знање на тему локалне проблематике, интегришући борбу против корупције у Главном граду у свој изборним програм.
чланови УРА-е, (Фото: Архива)
Лидерка коалиционе листе окупљене око ДФ-а у Подгорици, др Јелена Боровинић Бојовић, током изборне кампање развијала је неколико основних тема: демократизација и хуманизација градске политике, борба против бивше ДПС власти коју је означила као инструмент „екстра профитерске богаташке мањине, обећавајући успостављање и јачање комуникације на релацији Град − грађани. Све то, донијело јој је успјешан резултат на њеном изборном првијенцу. Демократе су оствариле резултат, који је по неким процјенама можда нижи од очекиваног, имајући у виду да су и они направили коалицију, али нема сумње да су показали да иза њих стоји стабилно бирачко тијело.
Kада је у питању ДПС, ту је ствар јаснија. Док су у осталим општинама по ко зна који пут репризирали серију о одбрани државе, у Главном граду потпуно су маргинализовали партијске симболе и покушали да воде не-страначку кампању. Ипак, у оба смјера доживјели су низ локалних пораза.
Одабрани наративи на локалним изборима умногоме могу опредијелити тематски садржај политичке понуде и у наредној години, без обзира да ли ће бити ванредних избора или не. Прве промјене у том смјеру покушава да оствари ДПС. Свјесни пада популарности страначког бренда, ДПС покушава овај негативни, двогодишњи тренд да амортизује преко тзв. покрета „Има нас”, који њихови медији промовишу као нестраначки и грађански. Прецизније, као платформу која би остварила капацитет да заустави одлив некадашњег бирачког тијела ДПС-а ка покрету Европа сад и другим политичких субјектима. Иза овог покушаја, крије се још једна амбиција. Недавно одржани локални избори показали су тзв. „нулти коалициони капацитет“ ДПС, у преводу – са њима неће и не жели нико. Отуда ДПС преко овог пројекта упорно покушава да умањи штету коју трпи њихов имиџ. Међутим, како сада ствари стоје, а посебно због бројних шовинистичких порука које су се могле видјети на скуповима „Има нас”, овај пројекат не остварује намјеравано, већ само радикализује постојеће прилике.
Демократски фронт може бити задовољан резултатима локалних избора. Ипак, за капитализацију ових резултата потребно је много више од пуког сабирања резултата по општинама, јер њихова рефлексија на државни ниво у случају ванредних парламентарних избора, биће успјешна онолико колико актери побједе на локалу – буду и актери политике на државном нивоу. Највећи допринос томе могу бити економски, социјални, инфраструктурни учинци у оним општинама у којима је ДФ власт. Демократе су увелико изградиле партијску инфраструктуру и њима ће у наредном периоду бити од важности побошљавање комуникационе стратегије, како би од одбрањеног процента стигли и до освојеног. Њихова шанса је и у коалиционом капацитету, јер важе за странку са којом би већина странака у Црној Гори реализовала предизборну или постизборну коалицију. За ГП УРА највећи изазов представљаће успостављање константе, не у њиховој политици која јесте резултат одређене доследности, већ у односима са другима. Прије свега због чињенице да њихови односи са другим политичким субјектима биљеже превише осцилација, што може утицати да их један дио потенцијалног бирачког тијела сматра за непоуздане. Истрајност у борби против корупције и криминала, како сада ствари стоје, биће и даље њихов основни наратив, уз промоцију евро-интеграција.
Покрет Европа сад у овом периоду заступа, између осталог, два захтјева: Kомплетирање уставног суда и одржавање пријевремних избора. Занимљиво је, да они једини у овом тренутку заступају по један циљ – опозиције (одржавање избора) и власти (комплетирање Уставног суда). А ове циљеве подржава и највећи дио представника ЕУ, САД и ВБ, који се баве темама у Црној Гори. Европа сад на тај начин, стратешки држи отворене канале, како према свим категоријама бирачког тијела, тако и према домаћој и мећународној јавности. За прогресију њихове популарности важно је и формирање нове власти у Подгорици, гдје ће имати прилику да реализују своја предизборна обећања.
Редакција
