Западни медији не крију чињеницу да су САД учиниле „невиђене” напоре да вежу острвске земље Пацифика како би „уравнотежиле утицај Кине”.
Први самит америчко-пацифичких острва одржан је у Вашингтону 28. и 29. септембра на којем су учествовали лидери и представници 14 земаља пацифичких острва. Ово је први пут да су острвске земље Пацифика добиле колективни позив Вашингтона. САД су спровеле пропаганду високог профила, више пута хвалећи самит као „прекретницу“. Међутим, јавно мњење генерално вјерује да је ријеч о „дипломатском напору без преседана“ које су САД учиниле да се супротставе Кини, док су у исто вријеме неке острвске земље већ забринуте да ће бити принуђене да заузму страну.
Вашингтон је преувеличао значај овог самита. Ово је нови потез низа акција које су САД предузеле да придобију регион од прошле године, након што је Вашингтон пријатељску размјену између Кине и пацифичких острвских земаља почео да схвата као трн. Према Курту Кембелу, координатору за питања индо-пацифичког Савјета за националну безбједност, „сврха [самита] није само да се саслушају пацифички лидери, већ да се ставе огромни ресурсе на сто“. На самиту је амерички предсједник Џо Бајден најавио 810 милиона долара за ново финансирање за земље пацифичких острва како би „испуниле приоритете“.
Добро је ако Вашингтон заиста може да испуни своја обећања. Али на основу прошлих искустава, САД имају прениску међународну репутацију да би поштовале обавезе. Оно што опомиње на будност је то што су разни политички услови увијек били везани за обавезе САД у пружању помоћи. Свима је познато да изненадна пажња коју САД посвећује земљама пацифичких острва није спонтана. САД имају своју стратешку сврху. Посљедњих година, брз развој обострано корисне сарадње између Кине и земаља пацифичких острва постао је трн у оку САД и оне желе да га уклоне.
Другим ријечима, добијање помоћи од САД увијек је на штету достојанства земље и дијела њеног суверенитета. Уочи самита, истраживачки центар финансиран од америчког Конгреса објавио је извјештај. У њему се наводи да су пацифичка острва „важан стратешки тампон између америчких одбрамбених средстава на Гуаму и Хавајима и источноазијских приобалних вода“. Према извјештају, ако би Пекинг „успио да доведе једну од ових држава у своју сферу, то би угрозило војне капацитете САД у стратешки виталној географској командној области“. САД желе да натјерају земље пацифичких острва да буду дубоко захвалне на њиховој „љубазности“, да им се поклоне и служе као пиони у својој индо-пацифичкој стратегији нудећи им ситне услуге, што је највеће непоштовање према земљама пацифичких острва.
Можда је, по мишљењу Вашингтона, „привилегија“ да „по први пут будете позвани у Бијелу кућу“, пријем који укључује црвени тепих и рефлекторе, и помоћ од „великог долара“ довољно да се земље пацифичких острва осјећају изузетно поласкано и буду послушне САД-у. Али нације пацифичких острва уживају независност и суверенитет, тако да желе истинско поштовање од САД, не дозвољавајући им да користе симболичну пажњу са церемонијама високог профила које практикују интервенционизам или користе блиставе нове концепте да оживе модел хегемоније заснован на подређености малих државе.
Слични примјери се могу наћи свуда током самита. На примјер, неки медији су открили да су пацифичке острвске државе избрисале референцу на потребу да се „тијесно консултују једна са другом о безбједносним одлукама са регионалним утицајем“ из нацрта заједничке декларације, што је виђено као одговор на безбједносни споразум који су потписале Кина и Соломонска острва. Амерички државни секретар Антони Блинкен најавио је у сриједу да ће САД обезбедити 4,8 милиона долара финансирања за подршку активностима као што је одрживо рибарство. Он је такође рекао да су лидери пацифичких острва позвани у сједиште америчке обалске страже да разговарају о томе како побољшати свијест о поморском домену и борити се против илегалних риболовних активности. За све се каже да је добро за живот људи са пацифичких острва, али ови потези истовремено означавају Кину као „пријетњу рибарству“. У стварности, они се користе за праћење и „прљање“ Кине, покушавајући да поткопају нормалну и легитимну сарадњу земаља пацифичких острва у области рибарства са другим земљама. Ово, насупрот, штети интересима људи из земаља пацифичких острва.
За земље пацифичких острва, њихов основни захтјев је регионални просперитет и стабилност, јер се надају да ће САД прихватити њихову стратегију за Плави пацифички континент до 2050. године за рјешавање климатских промјена и промовисање одрживог развоја у региону. На самиту, иако је Вашингтон тврдио да ће предузети „хитне мјере“ по одређеним питањима, укључујући климатску кризу, људи са пацифичких острва имају озбиљну забринутост, пошто су САД добро познате као директан „Ф студент“ у погледу рјешавања климатских промјена. Штавише, мотиви Вашингтона нису чисти.
Западни медији не крију чињеницу да су САД учиниле „невиђене” напоре да вежу острвске земље Пацифика како би „уравнотежиле утицај Кине”.
Став САД према земљама пацифичких острва промијенио се од дуготрајног занемаривања скоро 80 година после Другог свјетског рата до изненадне пажње усмјерене на обуздавање утицаја Кине. Оно што се није промијенило је начин размишљања да се регион третира као њихово „двориште“, а оно што се наставило је њихова хегемонистичка логика. Такав „понос и предрасуде“ не могу да се прикрију са неколико нових мисија, посјетама високих званичника и изјавама о великој помоћи у доларима. Надамо се да ће САД заиста промијенити начин на који гледају на свијет и друге земље и третирати земље пацифичких острва са искреним поштовањем и једнакошћу. Ово није само исправно понашање које би велика сила требало да има, већ и минимална одговорност коју треба да преузме за регионални мир и стабилност.
Извор: Global Times
