Пише: Редакција
Александар Зверев, званично свјетски број 2, освајач два гренд слема ове године, редовни „убица“ многих фаворита, био је уочи турнира у Пекингу „дечко који обећава“ да ће избити на прво мјесто АТП листе. За то му је био неопходан наслов у главном граду Кине. А како се тамо нијесу појавили ни Синер, ни Алкараз, пред њим је био „ауто-пут“ могућности да то учини.
Једини који је могао да му стане на пут је GOAT Новак Ђоковић, али је Србин у Кину стигао са бременом серије пораза у посљедњих пар мјесеци, као и са евидентним здравственим проблемима. И под тим бременом је прилично посртао у прва два кола Пекинга, против анонимних противника. Посртао, али и побјеђивао, нанизавши нестварних 31 побједа од 31 меча на овом турниру.
Међутим, дјеловало је да ће том низу доћи крај, јер га је у четвртфиналу чекао Зверев, који попут брзог воза тутњи овим турниром и граби ка отвореном 1. мјесту АТП листе. Разлика у форми и у тренутном ренкингу ишла је у прилог Њемцу са руским корјенима. Једино што је Новак Ђоковић имао на својој страни јесте шмек невјероватне пекиншке традиције, и неки уговор са небесима, непознат осталим смртницима. Ђоковић је ове сезоне има једно финале и једно полуфинале ГС турнира, али је у јавности доминирао утисак да његова аура блиједи. Посебно под околностима очигледних здравствених тегоба.
А онда се данас десило чудо. Не знам како и откуда, али на терен у Пекингу се спустио потпуно нови Новак, односно онај стари. Онај који свуда стиже и све погађа, и који је кадар навести Зверева да губи контролу над кључним ударцима. Био је то онај стари, добри несигурни и нервозни Зверев насупрот Новака, и онај још старији и бољи Ђоковић, насупрот било ког свог противника.
И шта сад имамо? Зверева без првог мјеста. Ђоковића на 32/32 и у полуфиналу Пекинга. И што је још важније: Ђоковића који је изашао на крај са мучнинама, и који игра за своју душу. Игра тако и толико да послије оваквих побједа апсолутно није битно кад ће и да ли ће услиједити сљедећа. Он је једноставно ту, још увјек међу најбољима, и може побједити било кога од тренутно највећих. А управо то изазива велико олакшање и срећу код његових навијача, који његово име изговарају са: Новааа Аха ха ха к! То је узвик преокрета, поклич савршеног ритерна и врисак резултатске награде која долази послије бескрајног, шампионског стрпљења. То је онај бескрајни смијех над оним што је нестварно, необјашњиво а прелијепо.
