Као књижевно-језички родољуб сматрам да уочи нове 2023. године заслужујемо своју изворну ријеч године за 2022. без обзира што као млада држава још немамо свој речник. Хајде да пронађемо ријеч љубимицу.

2019. година је на трон поставила ријеч ОНИ. Ту се радило о родној равноправности. Потреба да се нико не повриједи именовањем пола. Коришћењем замјенице ОНИ удовољило се особама које нијесу жељеле да буду идентификоване по полу. У том циљу је изабрана неутрална ријеч ОНИ. То неодређено ОНИ требало је да допринесе родној равноправности и да је афирмише. Чини ми се да би у нашој средини и језичкој норми најприкладније било рећи ОНИ, и додати им ТАМО ОНИ као одредницу за неименоване. Мудра сложеница. Ријечи године додајемо још једно ОНИ који живе међу нама али са својом личном сексуалном свијешћу. И што је најважније добијамо новокованицу у духу нашег језика ОНИТАМООНИ.
Исте године неки реченици су се бринули и за планету Земљу која је родно апсолутно одређена као мајка Земља. Свјетску јавност су забринуле климатске промјене. Те године било је разних конференција о клими и међународних самита на којима су учествовали свјетски лидери. Као одговор на те скупове млађе гнерације су организовале жестоке протесте. Бориле су се свом снагом на свој начин за будућност планете Земље. Сјетите се само петнаестогодишње Грете Тумберг која је организовала школске штрајкове за глобално удружено обуздавање климатских промјена. Због ватрених говора о климатским промјенама дјевојчицу Грету су предлагали за Нобелову награду. Млада Грета је због климе чак и псовала. Све то утицало је да се за ријеч 2019. године прогласе и КЛИМАТСКИ ПРОТЕСТИ. Ја бих ту ријеч радо претворио у сложеницу која одговара нашем језику и скратио у КЛИМАБУНТ.
Док смо са ПОСТИСТИНОМ и лажним државним ударом ишли испред свијета са родном равноправношћу и ријечју ОНИ закаснили смо неколико година. Што се КЛИМАБУНТА тиче он ће бити актуелан сваке године.

2020. године иако се то очекивало ријеч године ипак није била ни корона ни пандемија већ ЛОКДАУН. Опет сложеница. Закључавање. Изолација. Ријеч не захтијева додатна објашњења. Сви знамо што значи. Прилагођавајући је нашем језику могли би рећи да је КАТАНАЦ наша ријеч године.
2021. године увелико су се осјећале последице пандемије па се и свјетска ријеч године наслонила на избор из 2020. Мање више сви речници за ријеч године су изабрали ВАКЦИНУ. Оксфордски речник је ВАКЦИНУ скратио на ВАX. И код нас је вакцина била ријеч године. Двоумили смо се и бирали између разних врста вакцина кинеске, фајзера, астра зенеке. Иако потиче из њемачког језика наши стариу су за вакцину користили ријеч ПЕЛЦОВАЊЕ. Уколико би по узору на друге ријеч скратили добили би ПЕЛЦ као свјетску и нашу ријеч године.
2022. године у вези ријечи године први се огласио Вебстеров речник проглашавајући за ријеч 2022. године ГАСЛАЈТИНГ. ГАСЛАЈТИНГ је сложеница везана за страх, непријатност, прогон, лоша осјећања, несигурност, самопреиспитивање, патњу. ГАСЛАЈТИНГ означава стање особе која се осјећа психолошки, емотивно, политички, грађански дубоко изманипулисана. На нашем језику то би отприлике значило да особа доживљава пеглање са свих страна све док не продими и док саму себе не почне да преиспитује да ли је због тога стварно луда. У духу нашег језика ГАСЛАЈТИНГ би одговарао ријечи ПСИХОПЕГЛАРНИК. То би била наша ријеч за 2022. годину усклађена са свјетским трендовима.
До сада располажемо са седам ријечи године које су и свјетске и наше. То су: ПОСТИСТИНА и ДЕСПОТОУДАР (2016); ФИСТУНОСТРЕС (2017); ШТЕТОЧИНСТВО (2018); ОНИТАМООНИ и КЛИМАБУНТ (2019); КАТАНАЦ (2020), ПЕЛЦ (2021) и ПСИХОПЕГЛАРНИК (2022).
Као књижевно-језички родољуб сматрам да уочи нове 2023. године заслужујемо своју изворну ријеч године за 2022. без обзира што као млада држава још немамо свој речник. Хајде да пронађемо ријеч љубимицу.

Ове године најчешће смо говорили о литијама, устоличењу, цркви, Белведеру, издаји, сузавцу, гумама, комитама, полицији, Темељном уговору, Уставу. Дајем предност Уставу. Устав би могао бити наша ријеч године. О Уставу треба говорити као што говоре клинци. Клинци кажу УСТАВ ЈЕ ЗАКОН ЗА ЗАКОНЕ. У пар ријечи клинци су неупоредиво јаснији и прецизнији него у свим својим патетичним наступима предсједник државе, портпароли политичких партија владајућих и опозиционих, посланици у Скупштини Црне Горе, новинари, грађански активисти, интелектуалци, угледни правници и тако редом. Кад клинци кажу УСТАВ ЈЕ ЗАКОН ЗА ЗАКОНЕ све је разумљиво. Кад о Уставу и Уставном суду причају чланови судског савјета, судије, адвокати, правни експерти, аналитичари ствари постају компликоване, натегнуте, нејасне, слабо разумљиве.
Чињеница је да се Устав не скида са усана ни људима у Скупштини, ни онима што због Устава протестују испред Скупштине, ни спикерима телевизије, ни новинарима, ни правницима, ни грађанима. Због тога УСТАВ треба прогласити за нашу ријеч године али не у онако сувопарном и формаланом изразу. По мом суду требало би од уставне кризе направити нову ријеч, неку сложеницу, новокованицу као што то најчешће и раде уредници великих речника попут Оксфорда, Вебстера, Робертса, Колинса….
У том смислу наша сложеница би могла гласити УСТАВОСЛОМ. Сви се могу пронаћи у УСТАВОСЛОМУ као најбитнијој ријечи за 2022. годину у Црној Гори.
На крају ове анализе волио бих да се на мој скромни прилог о ријечима године у свијету и у Црној Гори неко критички осврне, да ме исправи, допуни и помогне ми идуће године у раду на овом социолошки интересантном пројекту.
Ранко Рајковић
