Говор проф. др Мила Ломпара на студентском скупу у Београду,
Видовдан 2025.
Његош је рекао Љуби Ненадовићу – Шта се Србија има бојати слободе, када је она из слободе рођена!
„Већ више од стотину година из свих српских крајева, са свих српских крајина, студенти долазе на београдски Универзитет. Његове зграде, учионице мењали су се. Мењали су се и студенти и професори, али је београдски Универзитет остао симбол због којег су хиљаде и хиљаде људи заволеле Београд и Србију. Студенти су били они који су давали такт и импулс том осећању.
Професори су их пратили. Један од најчувенијих, најпопуларнијих, најславнијих професора, чувени хелениста Милош Ђурић, рекао је, када су му понудили да потпише апел да се заустави борба против окупационих снага – не могу потписати јер су они против којих треба да потпишем, многи међу њима, моји студенти. Због тога је отишао у Бањички логор, где је затекао и оне који су били припадници Равногорског покрета и оне који су били комунистички борци. Професори не деле своје студенте на леве и десне, на традиционалне и авангардне, него само гледају да ли у њима сија светлост етике.
Синановић: Киш и Амфилохије или о једној избледелој фотографији
Милош Ђурић је написао књигу Видовданска етика, то је етика косовског опредељења. То су три ствари сплетене у један симбол и у једно значење: Лазарев избор, Вукова издаја и Обилићев подвиг. Те три ствари прате српску историју и сваки пут се у њој појављују са новом и неочекиваном снагом. Није, дакле, како злонамерно кажу, наше прослављање косовског опредељења никакво сећање на пораз, већ је то увек актуелни и спремни позив на подвиг, Обилићев подвиг. А подвига има различитих – и мирнодопских и ратних.
Једна слобода је унутрашња. Шта то значи? То значи бити грађанин, бити верски толерантан, бити солидаран са свима, поштовати законитост, поштовати Устав, а у Уставу је Косово и Метохија неотуђиви део Србије. Друга слобода је спољашња. Она иде у два крака. То је слобода наше државе Србије, колико је могуће и колико је реално али неодступно. И друго, да се на овом скупу не заборави, то је слобода српског народа ван Србије. Одбрана суверености Републике Српске, одбрана суверености Срба у Црној Гори, борба за српска национална права у Хрватској и Македонији. То је борба за српски интегрализам. Не може се постићи унутрашња слобода без ове друге, спољашње. Али не може ни обрнуто.
Дакле косовско опредељење је друго име слободе, а као што је Његош рекао Љуби Ненадовићу: Шта се Србија има бојати слободе, кад је она из слободе рођена. Београдски Универзитет у сваком свом поколењу показује да се она увек, поново и неугасиво рађа!“
