Црногорску економију у наредним годинама очекује умјерен, али стабилан раст, уз постепено смиривање инфлације и благи пораст јавног дуга.
Према Смјерницама макроекономске и фискалне политике за период 2025–2028, које је објавило Министарство финансија, бруто домаћи производ требало би да расте просјечно по стопи од 3,1% годишње, док се инфлација, након повишених нивоа из претходног периода, стабилизује на просјечних 2,3%. Иако се пројектује наставак фискалне консолидације, јавни дуг ће се са 56,15% БДП-а на крају 2024. године повећати на 63,6% БДП-а до краја 2028, при чему ће посебно изазовна бити 2027. година због обавезе отплате рекордних износа дуга.
Црногорска економија ће у средњем року просјечно годишње расти по стопи од 3,1%, односно по годинама 3,1% у 2026, 3% и 3,2% у 2027. и 2028. години. То се, између осталог, наводи у Смјерницама макроекономске и фискалне политике за период 2025–2028, документу који је припремило Министарство финансија.
„Сходно очекивањима и стабилизованим притисцима цијена на европском нивоу, а имајући у виду нижу стопу инфлације на крају 2024. године од очекиване, у средњорочном периоду се очекује наставак тренда успоравања инфлације која ће просјечно износити 2,3% у наредном трогодишњем року“, пише у документу.
Изворни приходи буџета крећу се у распону од 2,89 милијарди еура или 36,4% БДП-а у 2025. до 3,22 милијарде еура или 37,1% БДП-а у 2028. години. Тренд раста јавних прихода, како се наводи, очекује се усљед повећања потрошње, раста економске активности и смањења сиве економије. С друге стране, буџетски расходи крећу се у распону од 3,16 милијарди еура или 40% БДП-а у 2025. години до 3,49 милијарди или 38,3% БДП-а. Раст расхода, како се наводи, првенствено је условљен значајним растом издвајања за финансирање инфраструктурних пројеката, растом трансфера за социјалну заштиту, институцијама, појединцима…
„Пројектовани трендови прихода и расхода државе опредјељују ниво дефицита који се креће од 3,5% БДП-а у 2025. години до 2,9% БДП-а у 2028. години“, наводи се у Смјерницама макроекономске и фискалне политике за период 2025–2028.
У 2027. години долази на наплату милијарду еура дуга
Када је ријеч о јавном дугу, он ће знатно порасти и то са 4,18 милијарди или 56,15% БДП-а, колико износи на крају 2024. године, на 5,7 милијарди или 63,6% БДП-а у 2028. години.
„У структури дугова које треба отплатити у наредним годинама, највеће учешће имају обавезе по основу ино и домаћих обвезница, отплате кредита код кинеске Еxим банке за изградњу прве дионице Бар–Бољаре, ПБГ аранжмани са Свјетском банком из 2018. и 2020. године и кредит код Дојче банке из 2023. године. Највеће једнократне отплате, чији је утицај на износ отплате најзначајнији, односе се на еурообвезнице које доспијевају у априлу 2025. године у износу од 50 милиона еура, домаће обвезнице које доспијевају 2026. године у износу од 50 милиона еура, као и еурообвезнице које доспијевају 2027. године у износу од 750 милиона еура“, пише у документу Министарства финансија.
У наредној години за отплату дуга неопходно је обезбиједити 325 милиона еура, и то највише за отплату кредита за ауто-пут. Међутим, 2027. година би могла представљати озбиљан изазов. Наиме, како се наводи у документу, у тој години је неопходно обезбиједити преко милијарду еура за сервисирање обавеза по основу доспјелог дуга. „У 2027. години за отплату дуга из претходног периода потребно је обезбиједити око 1.036 милиона еура, од чега се највећи дио односи на исплату обвезнице из 2020. године у износу од 750 милиона еура, редовну отплату кредита код кинеске Еxим банке из 2014. године и кредита код Свјетске банке (ПБГ2) из 2020. године“, наводи се у Смјерницама макроекономске и фискалне политике за период 2025–2028.
За разлику од 2027. године, у 2028. години недостајућа средства за отплату кредита износиће око 216 милиона еура.
У документу се наглашава да ће на повећање јавног дуга утицати финансирање капиталних инфраструктурних и развојних пројеката, који ће у просјеку износити око 350 милиона еура годишње. За то су планирана кредитна задужења за пројекте из области образовања, здравства, путне и жељезничке инфраструктуре, енергетике, заштите животне средине…
Извор: Банкар.ме
