Многи од вас ће горњи наслов доживјети као анахронизам. Не чудите се. Нема грешке ни у хронологији ни у личностима. Све је аутентично. Уколико вас стварно интересује што је краљ Никола I Петровић Његош мислио о Kарлу Марксу и комунистима наставите читање без оптерећења. Да ли се од доба краља Николе мишљење о комунизму поправило или покварило закључићете сами.
Елем, Kраљ Никола је уз сваку написану пјесму остављао податак о поводу писања пјесме.
Његове пјесме биле су везане за одређене датуме породичне, државне, друштвено-актуелне догађаје, историјске пригоде итд… Kада је, напокон, пола вијека послије краљеве смрти, сазрело вријеме да се објаве сабрана дјела краља Николе I Патровића Његоша у ондашњој СФРЈ, ствари су се одвијале овим током.
Дактилографи су прекуцали краљеве рукописе. Словослагачи Цетињске штампарије су направили прве штампане примјерке дјела. Kоректори, лектори и рецензенти су обавили свој дио посла и поправљене примјерке вратили словослагачима. Словослагачи су примијетили да су неке напомене испод неких пјесама прекрижене. За око им је запала једна прецртана фуснота. Бијаше то напомена испод пјесме од двије строфе. Пјесма није имала наслов али је испод те двије строфе било назначено да ју је Краљ Никола спјевао поводом објављивања „Манифеста Kомунистичке партије“. Брисање напомене побудило је пажњу словослагача. Схватили су као и много пута до тада да цензори бришу одређене дјелове текстова из идеолошких разлога. Ништа необично за то вријеме. Ипак један словослагач је запамтио или чак сачувао изворни лист рукописа из дјела Краља Николе. Захваљујући њему добио сам траг. Услиједило је истраживање.
Поменути траг је резултирао овим текстом који неће бити цензурисан иако су идеологија и цензура и данас и те како живе. Можда би данашњи цензори били чак много ригорознији према Краљу Николи. Избрисали би му многе пјесме, посвете а нарочито придјев српски. У овом, превасходно, истраживачком тексту неће бити ријечи о томе. Задржаћемо се на извору нове доктрине односно на комунизму и комунистима и на ономе што је Краљ Никола о њима мислио.
У своје вријеме Краљ Никола се врло децидирано одредио према појави комунизма и комунистима. У неку руку пјеснички опјевао будућност, односно наше вријеме. Хвала му.
Мислим да би Краљу Николи захвалност требало да упуте и Европске динанстије, а, ево и зашто.
Kраљ Никола је реаговао на вријеме, много раније него су се директно сучелили смртни непријатељи Монархија и Kомунизам, Kруна и Kомунистичка партија. Много прије него ће комунизам постати баук који кружи Европом, много прије револуција и ратова, прије логора, прије побједе комуниста над фашизмом, прије хладног рата и гвоздене завјесе, црногорски краљ Никола је опјевао комунизам следећим стиховима.
На грбачи од народа
Лажни сједи демагога,
Да г՚ отолен тобош штити
И од Kруне и од Бога
А чапру би му сљуштио
Са хрбата и са шије
У п՚јанчине и скитача
Заштитника пуку није
Пјесма „На грбачи од народа…“ настала је око 1880 године. Написана је поводом „Манифеста комунистичке партије“. Kарл Маркс је штампао „Манифест комунистичке партије“ 1848 године у Лондону. На српски језик манифест је преведен 1871. године и објављен у листу „Панчевац“. Јован Павловић који је уређивао „Панчевац” дошао је на службу у Црну Гору 1879. године и 1886. године постао министар просвјете Црне Горе. Kраљ Никола се преко Јована Павловића упознао са „Манифестом комунистичке партије“.
Kраљ Никола је тражио од Јована Павловића да му доноси на преглед коректуру листа „Глас Црногорца“, што се Јовану Павловићу није свиђало. Осим тога, Краљ Никола је наређивао и о чему се треба и може писати у новинама а о чему се не смије писати, што се Јовану Павловићу још мање допадало. Било како било, Краљ Никола је проводио доста времена са Јованом Павловићем. Разговарали су о свему и свачему. У тим разговорима негдје се заметнула прича и о друштвеним ситуацијама и покретима у Европи. Ту се краљ захваљујући Јовану Павловићу упознао са актуелностима свога времена односно са „Манифестом комунистичке партије“, који је Јован Павловић, као што рекосмо, већ био објавио у „Панчевцу“.
Kраљ Никола је имао обичај да се још више него за само дјело заинтересује за аутора дјела. Претпоставимо да је Јована Павловића питао ко су ти људи? Што раде и од чега живе тај Kарл Маркс и Фридрих Енгелс? Јован Павловић му је, вјероватно, испричао неке њихове животне епизоде што је Краља Николу могуће понукало на онакву другу строфу пјесме.
Јован Павловић је био изузетна личност, личност од огромног значаја за културни преображај Црне Горе.
Ранко Рајковић
