Један од кандидата на предстојећим изборима биће и актуелни предсједник Мило Ђукановић који је највише анимозитета грађана Црне Горе стекао својим односом према Цркви.
Црногорци су традиционално везани за Цркву, а данашња генерација црногорских грађана је у великом броју благонаклона према СПЦ. Ту чињеницу је превидио Ђукановић када је спорним Законом о вјерским слободама кренуо у обрачун са црквеном институцијом. Kао одговор од грађана добио је губитак власти на нивоу извршне власти као и на нивоу 20 (од укупно 25) црногорских општина.
Па ипак, он се спрема да од истих тих грађана тражи још један предсједнички мандат!
Зато вриједи подсjетити да је његов напад на Цркву не само институционално-имовинског или идентитетског карактера, него је Ђукановић неко ко се отворено спрда са вјерским обичајима и увјерењима. Тако је свог политичког конкурента Здравка Kривокапића покушао дисквалификовати у јавности као неког ко учествује у богослужењима, ко се причешћује, ко вјерује у загробни живот и ко држи до снаге вјере.
Међутим, исти тај Ђукановић је у стању да се врховном православном поглавару обрати као предстојатељу „мајке Цркве“, и да подсјети на дубоке историјске везе Црне Горе и цариградске патријаршије!
Дакле, неко ко поништава улогу домаће Цркве на просторима сопствене државе, и ко се изругује обичајима и вјеровањима православних вјерника у држави чији је предсједник (сјећате ли се „лудачког покрета“), на другој страни, кад му затреба, мијења своја увјерења и Цркву зове „мајком“!
Треба ли такав да нам буде предсједник!?
Милија Тодоровић
