Uvek postoji problem sa definicijom kulturne elite u savremenim društvima. Njeni dublji slojevi obično su skriveni i neupadljivi. Na površini često postoji nešto svetlo i blistavo, manjina koja zasenjuje sve ostalo. Likovi izgledaju tako operetski i neozbiljno da se nameće misao: oni su samo lutke, a nevidljivi lutkari proizvode i regulišu ovaj cirkus. Pa ipak, vrednosni uticaj ove pozorišne predstave na društvo je prilično velik. Ko je danas najvidljiviji sloj takozvane kulturne elite u Nemačkoj?
Dve brbljive lezbejke, veganska aktivistkinja za prava životinja, militantna feministkinja koja ne prihvata majčinstvo, sirijska izbeglica, vesela transrodna žena, Afrikanka u invalidskim kolicima, patuljasta glumica, homoseksualni TV voditelj, umetnik koji ne govori nemački, a patio je od Lukašenkovog režima, mladić koji sumnja da je mladić – unbestimmt – „neopredeljen“, kako ih sada zovu u Nemačkoj. Ovo su miljenici publike, a ujedno i standardni skup učesnika najgledanijih emisija na svim TV kanalima u Nemačkoj.
„U Velikoj Britaniji i SAD postoji pokret čajldfri (slobodni od dece). Verujem da bi u Nemačkoj bilo mnogo više srećnih ljudi ako se od nas ne bi očekivalo potomstvo. O sebi mogu da kažem ovo: ja sam bezdetna, slobodna i srećna“, kaže 48-godišnja nemačka spisateljica, autorka bestselera „Slobodni od dece“ i „Ne želim dete“, 48-godišnja Nikol Huber. Prema pisanju Dojče velea, trećina Nemaca sebe smatra srećnim bez dece, a njihov broj raste. Tradicionalnu porodicu zamenjuju samci i netradicionalna porodica. Gledajući nemačke TV kanale, mogao bi se steći utisak da među ovdašnjom kulturnom elitom gotovo da i nema heteroseksualaca.
Glavna feministkinja Nemačke, spisateljica, urednica (u Nemačkoj je zabranjeno koristiti maskulinative u odnosu na žene) popularnog ženskog časopisa, dobitnica najviše državne nagrade Ordena za zasluge za Saveznu Republiku Nemačku i pobednica projekta „Naši najbolji“ (o najvećim Nemcima našeg vremena) na TV kanalu ZDF, 78-godišnja frau Alisa Švarcer nedavno se udala za 55-godišnju fotografkinju Betinu Flitner i ovaj par je čak malo zasenio slavu još jednog poznatog lezbejskog para – hanoverskih pastorki Evangelističke crkve Elen i Štefi Radtke.
Kulturnoj eliti, koja narodu svoju homoseksualnost nudi kao oličenje slobode i demokratije, pridružuju se političari. „Ja sam gej, i to je okej!“ – tim rečima, koje su brzo postale krilatice, otvorio je izložbu „Protiv pravila: lezbejke i gejevi u sportu“ u okviru gej Olimpijskih igara, gradonačelnik Berlina Klaus Voverajt. Bivši šef nemačkog ministarstva spoljnih poslova G. Vestervele, bivši gradonačelnik Hamburga Ole fon Bojst, poslanik Bundestaga iz CDU P. Kurt, poslanik Zelenih F. Bek, koji je pretučen sredinom 2000-ih u Moskvi tokom pokušaj da se održi gej parada…
Sada modernu elitnu homoseksualnost istiskuje još jedan trend – transrodne osobe. Prva transrodna žena u nemačkom parlamentu je političarka Bavarske Zelene stranke Tesa Ganserer, rođena 1977. kao dečak, Markus. Za nju je 2018. glasala većina birača. Par godina kasnije, u Bundestagu joj se pridružio bivši muškarac i takođe poslanik Zelenih Nike Slavik. U saveznoj državi Hesen, vrhunska medijska ličnost je 64-godišnja novinarka, urednica, spisateljica Georgina Kelerman, koja je sasvim nedavno bila Georg.
Televizija, bioskop, pozorište, koncertna mesta, hrišćanske crkve u Nemačkoj danas podržavaju LGBT modu. A 2017. godine u Berlinu, na zahtev nemačke feministkinje kurdskog porekla, otvorena je prva liberalna džamija – u koju su „svi dobrodošli, uključujući i predstavnike LGBT“.
Marina Gacemajer Hakimova
Izvor: portal-kultura.ru; preveo Ž. Nikčević
