Пише: Оливер Јанковић
Поштовани читаоци Журнала, пред вама је цјелокупан фељтон „Право на српско име у Црној Гори“. Он садржи непобитну и изворну документацију о српском идентитету Црне Горе, од 11. до 20. вијека. Та документација је изложена у сажетим и прегледним наставцима, по принципу: један вијек= један наслов. Намјера овог фељтона није у томе да било кога убјеђујемо да буде оно што неће или не жели да буде, него да објасни право на употребу и промовисање српског имена и карактера Црне Горе, између свих осталих легитимних и грађанских, идентитетских и колективних права. Уживајте!
Право на српско име у Црној Гори: Дукља Војислављевића – 11. вијек
Право на српско име у Црној Гори: Између Војислављевића и Немањића – 12. вијек
Право на српско име у Црној Гори: Зета Немањића и Балшића – 14. вијек
Право на српско име у Црној Гори: Јелена Балшић, штампарија Црнојевића – 15. вијек
Право на српско име у Црној Гори: Божидар Вуковић Подгоричанин и патријарси Соколовићи – 16. вијек
Право на српско име у Црној Гори: Свети Василије Острошки и Пећка патријаршија – 17. вијек
Право на српско име у Црној Гори: Петровићи, цетињске владике српског идентитета – 18. вијек
Право на српско име у Црној Гори: Петар Петровић Његош и књаз Никола – 19. вијек
Право на српско име у Црној Гори: Српска краљевина поред мора – 20. вијек
