Српским прича 84 одсто људи, атеиста у Србији око један одсто

После укупног броја становника, њихове старости и националности, осам месеци по завршетку пописа објављени су и подаци о вероисповести и језику у Србији

На попису 84,4 одсто становника Србије српски језик сматра матерњим, за око четири одсто мање него на попису 2011. године.

Следе мађарски, босански, ромски и албански, подаци су Републичког завода за статистику.

Када је реч о вероисповести, 86,6 одсто изјаснило као хришћани, 4,2 одсто као припадници исламске вероисповести (2011- 3,1 одсто), док атеиста има око један одсто.

Претходно су објављени су и резултати који указују да Србија укупно има пола милиона мање становника него 2011. године, а да је све више старијих од 65 година.

У Србији данас живи 6.647.003 људи, од чега је 3.231.978 мушкараца и скоро 3.415.025 жена, саопштио је у априлу Републички завод за статистику (РЗС).

Просечна старост становништва износи 43,8 година.

На питању о националности, 80 одсто пописаних се изјаснило као Србију – 5.360.239 људи – што је за око 600.000 мање него 2011, навео је Завод.

Језик и вероисповест

Поред српског језика, најзаступљенији матерњи језици су – мађарски (2,6 одсто), босански (2,2 одсто), ромски (1,2 одсто) и албански (један одсто).

Пре десет година мађарским се служило 3,3 одсто људи, босанским 1,9, а ромским 1,4 одсто.

Када је реч о вероисповести 81,1 одсто су православци, где је такође дошло до благог пада – 2011. године било је 84,5 одсто православаца.

На последњем попису 3,9 одсто је католика (2011 – 4,9), 0,8 одсто су протестанти и 0,9 одсто су лица која су навела да припадају другим хришћанским црквама или су се изјаснила само као хришћани.

Око 2,5 одсто становника је искористило Уставом загарантовано право да се не изјасни на питање о верској припадности, док је 1,1 одсто становника изјавило да нису верници (атеисти) и око 0,1 одсто да су агностици.

Старост

Жене у Србији у просеку су старије од мушкараца за око три године – просечна старост жена је 45,2 године, а мушкараца 42,4 године.

У периоду између два пописа значајно је порастао број људи старијих од 65 година – укупно 1.468.855.

Раније их је било око 17, а данас 22 одсто.

Према подацима, деце и младих до 19 година у Србији је близу 1,3 милиона.

Најнеповољнија ситуација је у регионима јужне и источне Србије, где је скоро сваки четврти становник (23,7 одсто) старији од 64 године.

У најстарије општине, где је просечна старост 50 година и више, спадају Рековац, Кучево, Жагубица, Неготин, Сврљиг, Гаџин Хан, Бабушница и Црна Трава.

Национална припадност

Најбројније су заједнице Мађара – 184.442, затим Бошњака 152.801 и Рома 131.936.

Мађара је мање за око 70.000, а Рома за 16.000.

Порастао је само број Бошњака за око 8,5 хиљада, као и Албанаца који су бојкотовали попис 2011.

За 4.000 је већи број оних који се изјашњавају као Југословени – по некадашњој заједничкој држави.

Скоро пола милиона је оних који су одбили да се изјасне о националној припадности или нису дали одговор на то питање – 458.211.

У одговору за портал Н1, из Завода су навели да је у тој категорији било оних који су се изјашњавали као „џедај, ванземаљац, марсовац, свемирац, клингонац, становници планете Земље, космополите, Звездаши, Партизановци, хобити, лилипутанци, викинзи, апачи, панкери, шишарке, покемони, рокери, вампири…“.

Становници Србије по националности 2022.

У Србији живе и Горанци (7.700), Словенци, Украјинци, Немци, али је њихов број мањи од 10.000.

Регионалну припадност одабрало је 11.929 људи.

Како је текао попис?

Попис је спроведен од 1. до 31. октобра 2022, уз продужетак од седам дана у неким градовима, као и уз могућност телефонског пописивања до 17. новембра.

Миладин Ковачевић, директор РЗС-а, наводи да је база података допуњена подацима из административне евиденције.

На тај начин додата су непописана лица, којих је било нешто више од 200.000, додао је.

„Ово је био први попис у Србији уз помоћ лаптопова и по свему судећи последњи традиционални, са прикупљањем података директно од грађана“, каже Ковачевић, додајући да би следећи – 2031. године – требало да буде потпуно дигиталан.

О одласцима

Становника Србије у односу на пре 10 година мање је за 495.975, односно 6,9 одсто.

Миладин Ковачевић тај одлив људи види као „мањи од очекиваног“, наводећи да је Србија „динамично подрује по питању миграција“.

„Било је и исељавања и досељавања“, навео је Ковачевић приликом представљања података.

У Војводини је 182.453 становника мање него 2011, а у Јужној и источној Србији 142.739.

Највећи пад броја становника забележен је у региону Шумадије и западне Србије – за 196.906 људи.

Када је реч о општинама, највећи пад забележен је у Црној Трави, на југоистоку Србије, уз границу са Бугарској, која је и општина са најмање становника у целој земљи – 1.066.

Поред Црне Траве, највеће црне рупе Србије су и општине Гаџин Хан и Бабушница, такође на југоистоку Србије, као и општина Рековац у Шумадији.

О доласцима, градовима и регионима

Смањење броја становника забележено је у свим регионима – и то за око десет одсто – осим у београдском, где је број становника повећан за 1,6 одсто.

У Београду је повећан и број станова, за чак 18,6 процената, којих и на нивоу читаве Србије има више (12,26 одсто) у односу на попис из 2011. године.

Општине са највећим порастом броја станова су Чајетина, у оквиру које је планина Златибор, Сокобања на истоку земље, београдска Звездара и Нови Пазар.

„Имајући у виду интензивну градњу у протеклом периоду, такав податак је био и очекиван“, рекла је Дејана Ђорђевић из РЗС-а на првом представљању резултата пописа.

Прелиминарни подаци показују да Београд има 1.681.405 становника (26.123 више него 2011).

Више од 100.000 становника има још 12 градова – Нови Сад (367.121), Ниш (249.816), Крагујевац (171.628), Лесковац (124.889), Суботица (124.679), Панчево (115.910), Крушевац (114.331), Краљево (111.491), Нови Пазар (107.859) Зрењанин (106.562), Чачак (106.453) и Шабац (106.066).

До највећег пораста становништва дошло је у београдским општинама Звездара, Вождовац, као и у Новом Саду и Новом Пазару.

Највише људи живи у региону Шумадије и западне Србије – 2.031.697.

У Србији постоји и 2.550.854 домаћинстава и 3.628.175 станова, показују подаци пописа.

„Од тога је 7,7 одсто више домаћинстава у Београду“, навела је Ђорђевић.

Поред Београда, до највећег пораста станова дошло је на подручју Западне Србије, за 12,8 одсто, док је станова на југу и истоку земље само за један проценат мање – 12,7 одсто.

О попису

Из РЗС-а напомињу да су подаци „подложни променама“ током статистичке обраде.

Коначни резултати биће објављивани од априла 2023. до јуна 2024. године.

Међу њима ће, између осталог, бити и пресек становништва по годинама, етничкој припадности, као и број миграната у Србији, навели су из РЗС-а.

Ковачевић је истакао и да је био „уредан попис Албанаца“ у општинама Прешево, Медвеђа и Бујановац, на југоистоку земље, а који су пре десет година већином бојкотовали попис.

„Био је уреднији него у неким другим срединама“, навео је, додајући је према прелиминарним подацима у Србији пописано око 100.000 Албанаца.

Попис на Косову није спроведен.

Попис је био планиран за 2021, али је због епидемије корона вируса два пута одлаган.

Пописивачи су прикупљали податке директно од грађана, идући „од врата до врата“, при чему су одговоре испитаника први пут уносили у електронске упитнике.

Укупно је пописано 6.869.504 људи, што је за 200.000 више од броја становника, а из РЗС-а наводе да је то зато што су се неки пописали два пута.

Међу њима има највише студената, који су регистровани на родитељским адресама и тамо где живе током студија.

Слободан Маричић и Наташа Анђелковић

Извор: ВВС на Српском