На дјелу је још један покушај да се у духу богоборачког прогона СПЦ у Црној Гори изазове стара атмосфера и демонизације и дискриминације СПЦ у Црној Гори и њених вјерника која траје и још увијек не престаје. И ништа више ни даље од тога овдје нема.
Свједочимо данас опет новим покушајима да се безначајна чињеница што је Бојану Јовановићу, аутору књиге „Како смо убили Бога“ (у издању НВО “Montenegro International”) – најзад стигао позив Вишег јавног тужилаштва у Београду да свједочи о оном што је написао.
Не треба да чуди околност што је подносилац те кривичне пријаве управо НВО “Montenegro International” издавач књиге “свједока” (који ће да свједочи) – Бојана Јовановића. Ово лице је у том свом “ауторском дјелу” изнијело низ клевета на рачун СПЦ и Митрополије црногорско-приморске. Ова слабашна и крхка правна машта ових “протагониста” – обилује дефицитом – здравог разума.
Наиме, то лице (коме је напокон стигао позив да свједочи у Београду) треба да се саслуша као свједок у поступку који је заподенуо издавач његове књиге (ауторског недјела) по замолници Вишег државног тужилаштва у Подгорици. Дакле, очекује се да аутор не/дјела свједочи по кривичној пријави издавача “његове књиге”. То јесте апсолутни нонсенс. Али,
не може елементарно бити никаква “вијест”, нити новост, пошто су у питању стара и знана злоћудна настојања јасно уперена против Митрополије црногорско-приморске, њеног Митрополита Јоаникија и цијеле Српске Православне Цркве.
На дјелу је још један покушај да се у духу богоборачког прогона СПЦ у Црној Гори изазове стара атмосфера и демонизације и дискриминације СПЦ у Црној Гори и њених вјерника која траје и још увијек не престаје. И ништа више ни даље од тога овдје нема.
Овај “креативни” наум се лако да разобличити уз најосновније познавање правних законитости да: свако физичко и правно лице у Црној Гори и било гдје у просвјећеном свијету може да поднесе кривичну пријаву против било којег другог лица, а надлежно тужилаштво је дужно да по свакој кривичној пријави поступи. То чини тако што отвора тзв. “извиђај“ у оквиру којег предузима радње које сматра нужним у вези тврдњи из било које и какве, па и ове – “никакве” кривичне пријаве. Прије неголи је као такву одбаци, јер је овдје ријеч о крупној беспризорности “комплетног наума и подухвата”.
У овом случају није ни започето кривично гоњење било којег лица. Ниједно лице овдје није ни саслушано као осумњичени.
Дакле, нажалост имамо на дјелу “самоиспуњавајуће пророчанство“ и промоцију “књиге”, гдје издавач подноси кривичну пријаву поводом околности “из књиге”, коју је он издао, а око којих тужилаштво, по службеној дужности саслушава, као свједока, аутора те књиге, као што то увијек обично и бива.
Ваља нагласити да је Више државно тужилаштво у Подгорици аутора ове књиге морало потраживати и преко тужилаштва у Београду зато што он “самог себе” није учинио доступним надлежним органима државе Црне Горе. За невјерицу.
Уз пуну вјеру у побједу Божје истине, да ће се и ова прљава, тек налик правна “представа” окончати брзо и на законит начин, Митрополија Црногорско-Приморска са индигнацијом одбацује све ове: и формално и суштински, и правно и морално, неуко закулисне “вијести сензације”, јер су то искључиво плодови давно огољених и остарјелих – злих намјера.
Извор: Митрополија Црногорско-приморска
