U udarnom terminu, predsednik Makron pokušao je – bez uspeha – da smiri gnev Francuza zbog penzione reforme koju je sproveo
Francuski predsednik Emanuel Makron sinoć jee, obraćajući se građanima u udarnom televizijskom terminu iz Jelisejske palate, trebalo samo da prizna da razume šta se dešava u njegovoj zemlji i da u nečemu nije uspeo. Narod bi to prihvatio. Umesto toga, Makron je pokazao aroganciju koja Francuze žestoko ljuti, piše „Špigl“.
„Žao mi je što nije moguće postići konsenzus“, rekao je Makron misleći na masovne proteste protiv njegove penzione reforme, koju više od dve trećine svih građana i dalje ne podržava. Niko ne može ostati gluv pred demonstracijama i zahtevom za više socijalne pravde, a naročito ne ja“, dodao je predsednik.
To je, piše nemački list u analizi političke krize u Francuskoj, njegovim kritičarima ulilo nadu da je predsednik shvatio punu dimenziju krize kroz koju Francuska prolazi od početka januara. Jer problem već odavno nije samo podizanje starosne granice za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine. I svakako nisu nekolicina „ludih levičara“ koji žele da zapale zemlju.
Ono što ljuti Francuze, uključujući i one koji smatraju da penziona reforma ima smisla, jeste arogancija kojom njihov predsednik nedeljama podstiče javno mnjenje – i sindikate, sa kojima odbija pravi socijalni dijalog, uprkos svim njihovim protestima.
Makron nije razgovarao ni sa jednim od sindikalnih zvaničnika od 10. januara, dana kada je reforma objavljena. Odbio je ponude lidera umerenog sindikata CFDT Lorana Bergera da napravi pauzu i razgovara. To bi bilo nezamislivo u Nemačkoj, navodi „Špigl“.
Makron je demantovao „dijagnozu“ šefa sindikata da Francuska doživljava „demokratsku krizu“ dok je on još bio na putu u Kinu. Ako izabrani predsednik završi najavljeni projekat, to nije demokratska kriza, rekao je on novinarima.
Ali kako to nazvati kada 76 odsto svih Francuza u anketama kaže da demokratija u njihovoj zemlji ne funkcioniše dobro? A njih 64 odsto kaže, iako je reforma sada usvojena, protesti treba da se nastave?
Samo nekoliko sati nakon što je Ustavni savet prošlog petka proglasio reformu legalnom, Emanuel Makron ju je u subotu uveče proglasio zakonom. Sa čisto ustavne tačke gledišta, mogao je sebi da da više vremena za ovo. Što očigledno nije želeo. Opozicija je to protumačila kao čin bahatosti. Predstavnici sindikata koji su tražili razgovore govorili su o gestu poput podignutog prsta.
„Da li će ova reforma biti prihvaćena? Ne, očigledno neće“, rekao je predsednik u ponedeljak uveče. Ali ona je bila neophodna. Makron sada želi da progura još jedan projekat i vrati „elan nacije“. Kao i u drugim krizama, on želi da „mobiliše svu energiju“ za ovo. „Špigl“ ocenjuje da Makron koristi „čudno nepristojan jezik da povrati poverenje“.
„Sada je pred nama 100 dana uveravanja, jedinstva, ambicije i akcije u službi Francuske“, rekao je Makron. Zatim je najavio trostruki plan od 100 dana, kao da počinje svoj drugi mandat.
Radnička klasa mora biti obnovljena, rad bolje plaćen, a bogatstvo bolje raspoređeno. Makron tada najavio unapređenje pravosudnog i bezbednosnog sistema: biće angažovano 10.000 novih sudija i stvoreno 200 novih žandarmerijskih brigada. Takođe želi da pojača kontrolu protiv ilegalnih imigranata.
Želi da uvede više časova fizičkog u škole, sistematski zamenjuje propuštene časove i bolje plaća nastavnike. O da, i do kraja 2024. nijedan pacijent ne bi trebalo da čeka dugo u urgentnim sobama u zemlji sa stalno nedovoljno osoblja.
Samo nekoliko sati kasnije, udruženje francuskih lekara hitne pomoći izrazilo je skepsu da se ova situacija, za koju je poznato godinama, odjednom može tako brzo rešiti. Makron je u nekom trenutku govorio i o naočarima i slušnim aparatima, za koje Francuzi ne bi morali da plaćaju. U tom trenutku, piše „Špigl“, njegov pokušaj da umiri zemlju zvučao je prilično očajno.
Predsednik nije najavio ništa novo, ništa konkretno, već „katalog želja“, objasnio je lider konzervativnih republikanaca Erik Sioti.
Nažalost, očigledna nepokretnost predsednika je u oštroj suprotnosti sa gnevom Francuza. Sioti i njegovi Republikanci viđeni su kao potencijalni parlamentarci za vladajuću stranku, koja nakon gubitka apsolutne većine u skupštini više ne može da usvoji nijedan zakon bez konsultacija sa drugima u parlamentu.
To nije prvi put da Makron daje obećanja koja ne može da ispuni. Čak i nakon krize žutih prsluka, rekao je da razume ljutnju ljudi i da je čuo pozive u pomoć. Mnogi razgovori sa demonstrantima promenili su ga, rekao je tada na konferenciji za novinare u Jelisejskoj palati. On uvek izgovara ove rečenice kao da zaista veruje u njih. Usledile su milijarde u gotovini. Ali osnovni problemi su ostali, navodi list.
To je jedini problem, ljudi mu više ne veruju, on ih ne ubeđuje. Osećaju se neshvaćeno kada predsednik uporedi njihovu zemlju sa gradilištem Notr Dama.
Drugi problem je formulisao ugledni i inače prilično neutralni istoričar i sociolog Pjer Rozanvalon u jednom od brojnih specijalnih emisija u ponedeljak uveče ubrzo posle Makronovog govora.
„On uopšte nije govorio o krizi demokratije. Gde su odgovori koje daje onima koji su na ulicama i ponovo demonstriraju?“
Francuska trenutno doživljava najgoru političku krizu od završetka rata u Alžiru, upozorio je Rozanvalon i dodao da je veoma zabrinut, jer se demokratija ne legitimiše samo ustavno ispravnom primenom članova, već se mora i živeti.
Samo nekoliko minuta nakon Makronovog govora, kontejneri za smeće ponovo su goreli u Parizu, Marseju, Dižonu, Limožu i Renu.
I pre toga, mnogi su izašli na ulice sa loncima da protestuju protiv predsednika i da glasno zagluše njegov govor. Sasvim je moguće da će se protesti uprkos svemu smiriti u narednim nedeljama i da će se broj učesnika smanjiti.
Emanuel Makron bi tada postigao ono što je želeo: njegova penziona reforma stupila bi na snagu od septembra. Ali ono što ostaje je hladan bes. A to može biti jednako opasno, zaključuje „Špigl“.
Izvor: rt.rs
