Tokom jučerašnjeg dana bili smo svedoci ubrzanog, ali uigranog scenarija – Kurti na svoju ruku ubrzava proces pregovora o statusu (u vidu uvođenja novih mera), Vučić pokreće Srbe sa Severa Kosova na proteste (u vidu podizanja barikada), pregovorni proces se nastavlja. Obično se ovaj scenario rastegne na nedelju, možda i dve, a sada je trajao svega jedan dan.
Razlog je jednostavan – dok traje veliki rat u Evropi, igranje sa šibicom unutar bureta baruta nije dozvoljeno. SAD su poslale jasan signal i Prištini i Beogradu da moraju da prekinu da izazivaju đavola. Istog trenutka Kurti odlaže jednostranu odluku o uvođenju kosovskih registarskih tablica i ličnih karata na Severu, a idućeg jutra stižu vesti da se barikade demontiraju, dok je Mitrovica oblepljena već spremljenim plakatima o Zajednici srpskih opština.
Pomalo je komično bilo pratiti reakciju Žozepa Borelja, glavnog diplomate EU, koji je pokušao da se prikači uz SAD, kao da i on tu ima presudnog uticaja, pa je objavio tvit u kome pozdravlja rešenje obeju strana za deeskalaciju. Iz prethodnih iskustava, mimo zapaljive retorike, shvatamo da nisu ludi ni Kurti, ni Vučić, svako tu gura svoje, ne samo za birače, već i za demonstraciju ko je jači pred Vašingtonom koji pomno prati sve signale.
Nakon ove packe, Kurti sigurno shvata da se igra promenila i da će svaki nedogovoren potez sa Vašingtonom vrlo verovatno biti njegov poslednji na mestu premijera Kosova*. Inicijativa više nije na strani Prištine, već potpunosti u rukama Vašingtona. Sve igre su završene 24. februara i došlo je vreme zatvaranja problema na Balkanu. Vlasti u Beogradu moraju iznaći solomonovski predlog samom Vašingtonu koji maksimalno zadovoljava interese obe strane: srpski – da se pitanje konačnog statusa KiM sada ne zatvara i američki – da se Balkan u potpunosti integriše.
Aleksandar Đokić
