Пише: Туфик Софтић
На територији општине Петњице из године у годину живи све мањи број становника, на шта указују негативни природни припраштај, све мањи број ђака у петњичким школама, као и податак да тренутно више Петњичана живи у иностранству него на подручју Бихора.
У невладином сектору указују на чињеницу да у Луксебургу, као главној дестинацији када се ради о исељавању, као и у другим развијеним западноевропским државама, стасавају генерације исељеника из Петњице који су тамо завршили не само високо образовање, већ су у потпуности интегрисани, а неки чак предају на европским универзитетима, или заузимају високе положаје у политици.
Од те генерације исељеника сигурно, кажу у невладином сектору, не треба очекивати да ће се некада овдје вратити.
“Како очекивати од некога ко је, рецимо, дошао до позиције замјеника градоначелника, или је професор на факултету, да се врати. То је илузорно”, каже једна од ријетких невладиних активисткиња из овог краја, Сабахета Новалић.
Ако жели бар донекле да зауставит исељавање локалног становништва, у локалној управи сматрају да држава мора више рачуна да поведе о сјеверу државе уколико се искрено жели,.
“Више је него очигледно да у већини случајева млади не виде себе као некога ко може да у тренутним околностима организује угоднији живот на сјеверу Црне Горе, па самим тим ни на подручју Бихора. Зато држава мора да осмисли стратегију, како бисмо заједнички стварали боље услове за живот наших грађана. Једноставно, мора се створити много повољнији амбијент за младе, почев од економског, па до културног и духовног амбијента. Без јачих подстицаја са државног нивоа ефекти не могу да буду на задовољавајућем нивоу”, тврде у Општини Петњица.
Они остичу да сјевер има ресурсе и перспективу и што се брже крене у развој инфраструктуре, људи би, вјерују, остали овдје да живе.
Према незваничним резултатима последњег пописа, подручје општине Петњица броји нешто више од шест хиљада становника, што је дупло мање у односу на прије пет деценија. Забрињава чињеница да на том простору обитавају углавном старачка домаћинства и да су бројне куће у којима нико не живи.
На последњим локалним изборима била су уписана 6.202 бирача, док је право гласа на псоледњим изборима искористило њих 3.018, што говори да је значајан број људи само формално пријављен у Петњици.
Да Бихор биљежи негативне билансе када је број становника у питању указују и из матичне службе појашњавајући да се број склопљених бракова смањује из године у годину.
“Током прошле године на простору Бихора, према нашој евиденцији, склопљено је тек око педесет бракова, што је знатно мање него у неком ранијем периоду. Забрињавајуће је и то што већина оних који склопе брак одмах одлазе у иностранство, или у развијеније средине у Црној Гори. Ријеткост је да неки од оних који ступе у брачну заједницу остану у завичају, што не улива наду да за ово подручје долазе бољи дани по питању увећавања броја становника. Тим прије, јер имамо податак да у петњичкој општини умире знатно више људи него што се роди, односно да имамо негативан природни прираштај”, казали су у матичној служби Општине Петњица.
Миграциона кретања десетковала су и број ученика у образовним установама, с тим што некима од њих пријети затварање. Тако основна школа у Петњици 1971. године бројала око хиљаду ученика, док тренутно у њој наставу похађа мање од 200 ђака.
“Очигледно је да недостатак радних мјеста подстиче младе људе да напуштају ове крајеве. Зато су и наше школе све празније, а број кућа у којима нико не живи све већи. Млади одлазе тамо гдје је сконцентрисана економска и свака друга моћ, а овдје тога очигледно нема”, указују у невладином сектору у Петњици.
Такође је у последњих неколико кризних године примијећена и тенденција да и они који су раније љети долазили из иностранства и остајали дуже, сада не истаје више од десетак до петнаест дана, углавном користећи то вријеме да заврше административне обавезе у Црној Гори.
“Пролуфтирају празне куће, обиђу имања, плате порезе и остале обавезе према општини или држави, и врате се тамо гдје су очигледно опредијељени да стално живе”, истиче НВО активисткиња Сабахета Новалић.
Извор: РТЦГ
