Пишу: Недељко Чолић, Филип Ђорђевић
Србија ће од француске компаније „Дасо“ купити 12 авиона „Рафал“ за 2,7 милијарди евра, а како је најавио генерални директор те компаније Ерик Трапије, летелице би у Србију требало да стигну између 2028. и 2030. године. Уговор о набавци потписан је током посете француског председника Емануела Макрона Србији.
О куповини нових борбених авиона у Србији се говори најмање десетак година, будући да је за тренутну ескадрилу МиГ-ова 29 предвиђен истек ресурса између 2027. и 2031. године, уз могућност продужења на још пет година. Одлука да се набаве француски „Рафали“ није неочекивана, најављена је директно још када је српски председник Александар Вучић био у посети Паризу у априлу ове године. Међутим, о могућности да Србија купи „Рафале“ говори се већ дуго, нарочито у стручним круговима, јер није тајна да се управо француска летелица највише свидела нашим пилотима.
Уосталом, начелник Генералштаба генерал Милан Мојсиловић боравио је тако прошле године у Француској, у ваздухопловној бази у Мон де Марсану, где су се обучавали и хрватски пилоти, пошто је та земља набавила половне „Рафале“ (хрватски премијер Андреј Пленковић изјавио је да „хрватски ‘Рафали’ сигурно неће бити на нивоу оних који ће бити испоручени Србији“) . Мојсиловићу су тамо детаљно приказани француски авиони и демонстрирано полетање дежурне паре тих авиона. Начелник Генералштаба годину дана раније боравио је и у грчкој ваздухопловној бази Танагра, где су стигли први „Рафали“ које је Грчка наручила.
О могућој набавци „Рафала“ још пре три године говорио је тадашњи министар одбране Небојша Стефановић, а француски лист „Ла Трибин“ је 2022. писао како Србија са „Дасоом“ преговара о куповини те летелице.
Те године је и помоћник министра одбране за материјалне ресурсе Ненад Милорадовић изјавио како је раније стручна комисија, у којој су били представници Ратног ваздухопловства, Војно-техничког института и Министарства одбране, урадила анализу „која није баш тако нова“, којом су као победници у потенцијалној набавци борбеног авиона четврте генерације победили управо „Рафал“ и њему сродан „Еурофајтер тајфун“ (Сродан јер је у његовом развоју, заједно са Немачком и Шпанијом, Великом Британијом и Италијом учествовала и Француска преко компаније „Дасо“, али је тај пројекат напустила да би развијала свој „Рафал“).
Српски председник је набавку „рафала“ оценио као „велику вест“ и рекао да уговор, који укључује комплетан помоћни логистички пакет, резервне моторе и друге делове, вреди 2,7 милијарди евра.
„Дванаест потпуно нових авиона биће у власништву Републике Србије. То је за нас огромна вест. То ће допринети значајном повећању оперативних способности наше армије, потпуно другачији приступ. И ми смо срећни што постајемо део ‘рафал’ клуба и хвала председнику Француске (Емануелу Макрону) што је донео такву одлуку, што нам је омогућио да купимо нове ‘рафале'“, рекао је Вучић. Српски председник је објаснио да ће Србија у 2024. и 2025. уплатити по 15 одсто вредности, односно по 421 милион евра.
„Најкапиталнији потез“
Са војне стране, то што је избор пао на француски „Рафал“ није изненађујуће. Ради се о једном од најбољих борбених авиона, који је раме уз раме са авионима четврте генерације које производе САД, Русија, Јужна Кореја или Кина. Како је објаснио војни аналитичар Владе Радуловић, „набавка француских борбених авиона била најкапиталнији потез када је у питању наше ратно-ваздухопловство у протеклих неколико деценија“. Како је казао, ради се о ескадрили „вишенаменских авиона четврте и по генерације“.
„И то пунокрвних вишенаменских авиона. Зато што говоримо о платформи која на својих 14 подвесних тачака може да служи и као ловац-пресретач, дакле, да дејствује по циљевима у ваздуху, по циљевима на земљи или мору, може да носи крстареће ракете, може да носи нуклеарно оружје, један је од ретких авиона у тој категорији која може да има улогу авиотанкера. Има изузетно напредну авионику, изузетно напредан систем спектра, заштите самог авиона, подршка неких аналогних система, помоћних система, у случају отказа главних система. Има широк спектар сензора који прати све најважније параметре лета и омогућава пилоту да, задржавањем руку на командама, путем гласа може да издаје одређене наредбе“, рекао је Радуловић Танјугу.
Међутим, набавка борбених авиона никада није била само војно, већ и (гео)политичко питање. Последњи борбени авиони које је наша земља купила нове били су МиГ-ови 29, још у време Југославије и Совјетског Савеза. На совјетске летелице наша земља се ослања још од шездесетих година, као уосталом и када је већина другог оружја у питању. Али, тај (гео)политички утицај код борбених авиона нарочито је изражен, будући да се такве летелице купују за наредних неколико деценија (српски МиГ-ови 29 лете још од 1987. и летеће још), што значи да се за добављача везује и када су у питању одржавање, обука пилота, делови, наоружање… А овога пута, за разлику од претходних набавки, Београд се војно везује за Запад, уместо за Исток.
Внимание, говорит Москва: Три кључа за читање руских порука о ископавању литијума у Србији
Приближавање Западу
Како за НИН каже војни аналитичар Петар Бошковић, и тај потез може се сматрати као удаљавање од Русије и приближавање Западу.
„Куповином ‘Рафала’ не купују се само авиони. Тиме се купује комплетна техинку, наоружање, одржавање, обука. Обука иде по НАТО стандардима. Од 2007. године све наше војне школе су по НАТО стандардима. Значи генералштабна, војна школа, школа националне одбране, све школе су по НАТО стандардима и НАТО процедурама“, каже Бошковић и додаје да без таквих стандарда, наша војска не би могла да учествује у мировним мисијама као што је то случај у Либану, где су наши војници у шпанском контигенту УН.
Преговори о „Рафалима“, како смо видели, трајали су дуго, а Бошковић сматра да је једно од спорних питања било поверење.
„Зато што се Французи боје да би управо детаљи обуке, наоружања и свега остало могли да дођу ономе коме не би требало, а то су Кинези и Руси. Ако гаранцију да се то неће десити да Александар Вучић, онда је та гаранција нула. Наравно, ‘Рафал’ са свим својим карактеристикама је један од најбољих светских авиона, то је добра ствар и са те стране нема замерке. Међутим, немојмо заборивити да ми не знамо колико ће коштати обука, не знамо колико ће коштати наоружање и оно што је најважније не знамо тачну динамику испоруке авиона, јер је Александар Вулин, док је био министар одбране, за све увео војну тајну, а овакве ствари су врло транспарентне свуда у свету“, сматра Бошковић.
Да је блискост Београда Пекингу и Москви била тема преговора у вези са „Рафалима“, тврдила је раније и француска телевизија БФМТВ, која је тврдила да ће „Дасо“, пре одлуке о продаји „размотрити политичку ситуацију у Србији“.
Бошковић подсећа да је Србија већ у новије време набављала војну опрему са Запада, па и из Француске, као што су ракете „Мистрал“ или радарски системи „Талес“, али и немачко-француски хеликоптер Х145М, још у време СФРЈ рађена је кооперација са Западом на хеликоптеру „Газела“…. Бошковић верује да куповина „Рафала“ има политичку конотацију, али каже да ју је имала и недавна куповина кинеских ПВО система.
НИН: „Зар треба да се плашимо сваког Бајрама, Божића или Ускрса“
„Нова ера у спољној политици“
У којој је мери набавка „Рафала“ политичко окретање Србије Западу, тек ћемо видети, каже за НИН истраживач Института за европске Милан Игрутиновић и додаје како је то „један плус за српску политику ако се гледа из западне перспективе“. Игрутиновић не верује да ће се баш на неком политчком нивоу непосредно видети неке шире реперкусије то уговора јер је „дугорочан и док се он операционализује проћи ће године“. Ипак, како наводи, „на прагу смо једне нове ере у нашој спољној политици“.
„То је први пут од почетка шездесетих година да ће најважнији део ваздухопловства чинити не руски или совјетски авиони, већ западни“, каже Игрутиновић и подсећа на дугу историју француске улоге у нашој ваздухопловној индустрији, још од краја двадесетих година 20. века, када је у Краљеву отворена државна фабрика авиона, која је производила француске моделе „Бреге“ и „Дорније“.
„Руско наоружање и његов извоз је отежан због рата у Украјини. У контексту наше политичке позиције, постало је све мање извесно да можемо да купимо и пребацимо руско наоружање код нас. Једини могући ванатлантски добављач је реално Кина, али за нас она није посебно занимљива. Другачији су авиони, другачији су склопови и све остало. Француски се показала као најоптималнији понуђач, САД су мало компликованије због безбедносних провера, које утичу и на набавку авиона неких других произвођача, као што је Шведска, јер у себи имају нпр. америчке моторе и без дозволе САД ни они не могу да буду купљени. Али, Француска се просто наметнула и због своје све активније улоге на Балкану као партнер, тако да ово јесте једна врста новог листа или барем његове најаве“, каже Игрутиновић.
Ердоганов зет – наследник династије: Да ли ће Селчук Бајрактар у трку за предсједника Турске
„Србија важнија Русији него они нама“
Саговорници НИН-а верују да се овај конкретан потез неће одразити на политичке односе са Русијом, која је била традиционални добављач авиона. На то је указао и Вучић, инсистирајући у разговору са Макроном да Србија не жели да се придружи ЕУ у санкцијама уведеним Москви због напада на Украјину,
„Не верујем да је постојало очекивање да Москва може бити играч у свему томе. Вишегодишњи преговори о набавци ‘рафала’ су овде већ у току, од краја прошле године било је познато да војска пледира за ‘рафале’, да није у питању никакав руски авион и да се преговарају цене, уговори, пакети и остало. Тако да Русија и да је хтела није могла да се нада да би могла да прода наоружање“, каже Игрутиновић и додаје да је руска авиоиндустрија усмерена на задовољавање домаћих потреба, првенствено због рата у Украјини.
„Већ годинама не можете да транспортујете преко земаља НАТО и ЕУ руску војну опрему. Не можете да добијете дозволу за прелет авиона. Морате све да исплатите Русима да би та опрема формално постала ваша и да онда вашим авионом транспортујете оно што сте из Русије купили, а то додатно усложњава и поскупљује процес“, каже он.
Петар Бошковић додаје како су „Руси свесни да не могу да нас изгубе“.
„Далеко смо ми њима важнији, него они нама, без обзира на величине. Из простог разлога што они у Европи немају никог сем нас, тако да им се не исплати да нас изгубе. Апсолутно ће зажмурити на ову куповину, као што су зажмурили и на друге ствари. Као што су зажмурили и на испоруку муниције Украјини“, каже Бошковић.
Извор: НИН
