Profesor Ilija Šobajić došao je „u goste“ svom učeniku Petru Lubardi, tačnije, učiteljeva dela izložena su u kući sa imenom slavnog đaka
Beogradska Kuća legata i JU Muzeji i galerije – Nikšić, zajednčiki su organizovali izložbu „Korespondencije: crteži Ilije Šobajića“ u Iličićevoj 1, na Topčideru.
Dva umetnika upoznala su se u Beogradskoj umetničkoj školi 1925, gde je Šobajić (1876-1953) predavao Lubardi (1907-1974) Večernji akt. Aktuelnu postavku čini 20 crteža, manjeg i srednjeg formata, iz različitih faza Šobajićevog stvaralaštva – od akademskih studija do poznih radova.
– Iako naizgled dijametralne i ekskluzivne poetike, Šobajić i Lubarda, pored odnosa profesor-učenik, i u duhovnoj ravni imaju zajedničke sadržaoce – objašnjava Luka Đukanović, autor izložbe koja će u Legatu Petra Lubarde trajati do 29. marta. – Premda suprotnih propozicija, jednako su bili nepokolebljivi i beskompromisni. Šobajić, crtač vešte i mirne ruke, akademsko-klasičarske provenijencije, i Lubarda, ekspresionist duboke slikarske promišljenosti, veoma bogate poetike, idejno-tematski su bliži neko što se to da naslutiti. Duhovna podloga oba stvaraoca prožeta je Crnom Gorom, preciznije njenom geografijom, istorijom, legendom i poezijom. Šobajić nam upotpunjuje sliku o Lubardi, o poreklu njegove poetičnosti, to jest njegove misaone orijentisanosti.
Istoričar umetnosti i kustos, razliku dva autora uočava i u pristupu, interpretaciji elemenata kulture i duhovnosti: jedan je uobličavao, drugi razobličavao.
– Izloženi crteži čine presek Šobajićevog stvaralaštva, jedan kratak osvrt na usamljenog barda koji je što svojim kreativnim, a što pedagoškim pregnućem, sa izrazitim osećajem za prošlost, kulturnu baštinu i poeziju, nastojao izraziti lepotu, izoštriti je i naučiti druge da je prepoznaju i vrednuju – smatra Đukanović. – Od podrobnih studija portreta i aktova, preko akademski rasterećenih predstava pejzaža, ratnika i tvrđava, gledaoci mogu stvoriti neku opštu sliku o umetniku. Rečju, ova izložba jeste susret dva velikana nakon skoro jednog stoleća, profesora i učenika, nepokolebljivih i beskompromisnih u svojim stavovima, koji su u mimohodu svoje umetničke prakse, prelazili put od blaženstva do žrtve.
Rođen u Danilovgradu, 28. avgusta 1876, Šobajić je kao dobitnik državne stipendije (dodelio mu je crnogorski knjaz Nikola Petrović, na preporuku Jovana Jovanovića Zmaja), studirao u Beču, a likovno obrazovanje nastavio u Parizu, na Državnoj velikoj školi lepih umetnosti, u ateljeu Fernana Kormona. Boravio je i u Minhenu, gde je usavršavao grafiku.
U Crnu Goru se vratio 1905. i to prvo u Cetinje, gde se bavio prosvetnim radom u Devojačkom institutu, Bogoslovsko-učiteljskoj školi (predavao crtanje i lepo pisanje) i Cetinjskoj gimnaziji (bio je profesor francuskog, crtanja i kaligrafije), a potom i u Nikšić, gde je takođe bio gimnazijski profesor. Prvi svetski rat delom je proveo u logorima u Austrougarskoj i to ovekovečio na crtežima i skicama (čuvaju se u Muzeju u Nikšiću). Posle oslobođljenja odlazi u Beograd, gde će i provesti ostatak života.
Iz znamenite porodice
Zemni ostaci Ilije Šobajića, koji je umro 3. avgusta 1953. u Beogradu, kasnije su premešteni na staro groblje u Nikšiću, gde počivaju i ostale istaknute ličnosti njegove. Šobajići su u Nikšiću imal prvu robnu kuću, krajem 19. veka, a napravili su i prvu biblioteku, prvu knjižaru, bioskop, pozorište, osnovali KUD „Zahumlje“, pevačko društvo… Iz ove porodice potiče i naš čuveni slikar i vajar Miloš Šobajić (1944-2021).
Daltonizam
Zbog urođenog daltonizma Ilija Šobajić je svoje stvaralaštvo usmerio na crtež, iako je razaznavao pojedine boje. Još na prvoj godini studija su tako postali vidljivi njegovi crtački kvaliteti, izražajnost, osjećaj za materiju… Ovladao je svim crtačkim tehnikama, kao i grafikom.
M.Kralj
Izvor: Novosti
