Професор Илија Шобајић дошао је „у госте“ свом ученику Петру Лубарди, тачније, учитељева дела изложена су у кући са именом славног ђака
Београдска Кућа легата и ЈУ Музеји и галерије – Никшић, заједнчики су организовали изложбу „Кореспонденције: цртежи Илије Шобајића“ у Иличићевој 1, на Топчидеру.
Два уметника упознала су се у Београдској уметничкој школи 1925, где је Шобајић (1876-1953) предавао Лубарди (1907-1974) Вечерњи акт. Актуелну поставку чини 20 цртежа, мањег и средњег формата, из различитих фаза Шобајићевог стваралаштва – од академских студија до позних радова.
– Иако наизглед дијаметралне и ексклузивне поетике, Шобајић и Лубарда, поред односа професор-ученик, и у духовној равни имају заједничке садржаоце – објашњава Лука Ђукановић, аутор изложбе која ће у Легату Петра Лубарде трајати до 29. марта. – Премда супротних пропозиција, једнако су били непоколебљиви и бескомпромисни. Шобајић, цртач веште и мирне руке, академско-класичарске провенијенције, и Лубарда, експресионист дубоке сликарске промишљености, веома богате поетике, идејно-тематски су ближи неко што се то да наслутити. Духовна подлога оба ствараоца прожета је Црном Гором, прецизније њеном географијом, историјом, легендом и поезијом. Шобајић нам употпуњује слику о Лубарди, о пореклу његове поетичности, то јест његове мисаоне оријентисаности.
Историчар уметности и кустос, разлику два аутора уочава и у приступу, интерпретацији елемената културе и духовности: један је уобличавао, други разобличавао.
– Изложени цртежи чине пресек Шобајићевог стваралаштва, један кратак осврт на усамљеног барда који је што својим креативним, а што педагошким прегнућем, са изразитим осећајем за прошлост, културну баштину и поезију, настојао изразити лепоту, изоштрити је и научити друге да је препознају и вреднују – сматра Ђукановић. – Од подробних студија портрета и актова, преко академски растерећених представа пејзажа, ратника и тврђава, гледаоци могу створити неку општу слику о уметнику. Речју, ова изложба јесте сусрет два великана након скоро једног столећа, професора и ученика, непоколебљивих и бескомпромисних у својим ставовима, који су у мимоходу своје уметничке праксе, прелазили пут од блаженства до жртве.
Рођен у Даниловграду, 28. августа 1876, Шобајић је као добитник државне стипендије (доделио му је црногорски књаз Никола Петровић, на препоруку Јована Јовановића Змаја), студирао у Бечу, а ликовно образовање наставио у Паризу, на Државној великој школи лепих уметности, у атељеу Фернана Кормона. Боравио је и у Минхену, где је усавршавао графику.
У Црну Гору се вратио 1905. и то прво у Цетиње, где се бавио просветним радом у Девојачком институту, Богословско-учитељској школи (предавао цртање и лепо писање) и Цетињској гимназији (био је професор француског, цртања и калиграфије), а потом и у Никшић, где је такође био гимназијски професор. Први светски рат делом је провео у логорима у Аустроугарској и то овековечио на цртежима и скицама (чувају се у Музеју у Никшићу). После ослобођљења одлази у Београд, где ће и провести остатак живота.
Из знамените породице
Земни остаци Илије Шобајића, који је умро 3. августа 1953. у Београду, касније су премештени на старо гробље у Никшићу, где почивају и остале истакнуте личности његове. Шобајићи су у Никшићу имал прву робну кућу, крајем 19. века, а направили су и прву библиотеку, прву књижару, биоскоп, позориште, основали КУД „Захумље“, певачко друштво… Из ове породице потиче и наш чувени сликар и вајар Милош Шобајић (1944-2021).
Далтонизам
Због урођеног далтонизма Илија Шобајић је своје стваралаштво усмерио на цртеж, иако је разазнавао поједине боје. Још на првој години студија су тако постали видљиви његови цртачки квалитети, изражајност, осјећај за материју… Овладао је свим цртачким техникама, као и графиком.
М.Краљ
Извор: Новости
