Европска унија припремила је за Црну Гору до сада најозбиљнији и финансијски најзахтјевнији пакет подршке који би у наредном петогодишњем периоду требало да трансформише домаћу економију и припреми је за коначни улазак у европску породицу. Према предлогу документа за стратешки оквир Европске комисије за финансијску подршку у оквиру Инструмента за реформе и раст, у који је “Дан” имао увид, Подгорици је на располагању укупно двије милијарде и педесет милиона еура. Овај огроман износ планиран је за период од 2027. до 2031. године и представља директан одговор Брисела на потребу да се црногорска привреда што прије приближи европском просјеку прије него што земља званично постане чланица Уније.
Суштина овог документа почива на строго дефинисаним реформским корацима који не остављају простор за политичке изговоре или кашњења. Брисел је цијели пакет подршке подијелио на двије компоненте. Прву чини равно милијарда еура бесповратних грантова, док другу компоненту представља милијарда и педесет милиона еура кроз повољне кредитне линије. Новац неће бити уплаћиван на основу обећања, већ искључиво након што држава докаже да је спровела конкретне реформе по кластерима.
Црна Гора годишње сервисира скоро милијарду еура дуга: Укупан дуг 5,18 милијарди
Највећи фокус у овом стратешком оквиру стављен је на Кластер један који обухвата темеље европских интеграција. Брисел је за реформу полиције намијенио 150 милиона еура грантова и 100 милиона кредита. Исти износи од 150 милиона бесповратно и 100 милиона кроз кредите предвиђени су за правосуђе, односно акциони план ЈАП. Додатно, област РСА унутар овог кластера добија највећи појединачни грант од 200 милиона еура уз пратећих 100 милиона кредита. Овакав финансијски приоритет потврђује да су владавина права и одлучна борба против криминала главни услови без којих нема даљег напретка.
Поред темељних поглавља, велики дио инвестиција иде на Кластер четири који се односи на енергетику и животну средину. Ово је област која захтијева највећа капитална улагања, па је план за енергетику предвидио 50 милиона еура грантова, али чак 200 милиона еура кредитних линија. Заштита животне средине биће подржана са 150 милиона еура бесповратно и још 200 милиона еура кроз кредите. То је директно повезано са потребом енергетске транзиције и усклађивања са стандардима Зелене агенде ЕУ.
План за раст и реформе кроз Кластер три обухвата социјални развој и образовање. За сектор образовања планирано је по 100 милиона еура из грантова и кредита. Култура и социјална политика добијају по 50 милиона еура бесповратних средстава и по 25 милиона еура кредитне подршке по свакој од ових области. Брисел овдје ставља акценат на развој људског капитала јер без квалитетног образовања, економски раст не може бити одржив. Знатан дио подршке кроз Кластер пет иде ка пољопривреди гдје је предвиђено 100 милиона еура грантова и 200 милиона еура кредитних средстава за модернизацију.
Једна од кључних одредби овог документа јесте да најмање половина укупних средстава мора бити утрошена на конкретне инвестиционе пројекте. То значи да се новац мора каналисати кроз Инвестициони оквир за Западни Балкан за изградњу енергетских објеката и јачање производње. Овакав приступ гарантује да ће ефекти европске помоћи бити видљиви на терену и да ће допринијети расту бруто домаћег производа.
За Црну Гору је ово прилика коју не смије пропустити, али је истовремено и велики изазов за државну администрацију. Свака транша новца зависиће од испуњења специфичних фаза у реформама, а рокови су фиксни. Уколико држава не одради свој дио посла на пољу законодавства и спровођења реформи, новац ће остати у Бриселу. Овај документ је заправо искрена понуда Европске комисије која каже да је спремна да за двије милијарде еура купи брзу модернизацију Црне Г оре, али само ако Подгорица покаже да је заиста способна да постане функционални дио Уније. План за раст је тако постао и најбољи тест за стварну политичку вољу црногорских власти у наредних
Свака транша новца зависиће од испуњења специфичних фаза у реформама, а рокови су фиксни. Уколико држава не одради свој дио посла на пољу законодавства и спровођења реформи, новац ће остати у Бриселу пет година. Сваки неуспјех у повлачењу ових средстава биће директно тумачен као неспремност државе да заврши свој европски задатак. С друге стране, успјешна реализација ове мапе пута значила би да ће Црна Гора на крају овог циклуса бити потпуно другачија земља, економски стабилнија и институционално снажнија, спремна да заузме своје мјесто за бриселским столом.
Извор: Банкар.ме/ Дан
