Поп култура и пропаганда
22. јануар, 2024.
128 година од рођења Сава Шумановића
22. јануар, 2024.
Прикажи све

Заставе између истине и манипулације

Велики тнак војске Црне Горе, (Фото: Вијести)

Заставе у Црној Гори су доминантно политичко, а не правно питање, па и одговоре треба прије тражити на политичком пољу, нарочито јер нам је ДПС оставио законе писане тако да могу широко да се тумаче, мислили су да ће они увијек бити тумачи, јер ће увијек бити на власти

Велики тнак војске Црне Горе, (Фото: Вијести)

Зато је кључно питање шта је политичка порука коју Андрија Мандић шаље када качи тробојку у кабинет, јер реакције би изазвала и тробојка са грбом Петровића, једнаке или скоро једнаке као садашња тробојка без апликација.

Није незанимљиво питање зашто се одлучио баш за ту заставу, без обиљежја посљедње црногорске династије, која је несумњиво популарна и шире од политичког блока који предводи. Исти блок је 2012. одбио заставу са грбом Петровића као предсједничку тражећи да буде „чиста“.

Исто је занимљиво питање, како је ДПС превалио пут од тога да им је тробојка без икаквих апликација дио изборне кампање у Беранама, до тога да су институције попут полиције за вријеме ДПС и тробојке са грбом Петровића називале заставама друге државе.

Занимљиво је политичко питање и зашто градоначелник Цетиња истиче неокомитску заставу у званичним приликама, која за разлику од тробојке, засигурно није историјски државни симбол. А која у себи иначе има тробојку.

И зашто то скоро па никад не проблематизује тврди српски блок, а мени се чини да је одговор зато што им одговара то распарчавање црногорског друштва.

У таквом друштву ће свако у сваком тору, а финансиран из буџета, да маше својим заставама, промовише партикуларне интересе и наративе, а на примјеру Општине Зета видимо да се може имати и општинска спољнополитичка активност.

Што се тиче саме тробојке без апликација, она није била државна застава, али јесте била државни симбол јер је кориштена у државним приликама, као и као народна застава. Тробојка је била и застава зеленаша што се види и у ловору медаље-споменице Божићног устанка.

Ни крсташ барјак није упамћен као државна застава (иако је био за вријеме владика), али је без сумње државни симбол Црне Горе. Из сличних политичких побуда је својевремено и црвена застава са грбом била одбацивана као новотарија.

Кад смо код дилеме плава и плаветна, након распада СФРЈ и у процесу формирања СРЈ, јесте уведена свјетоплава боја црногорске заставе. Али то није плаветна боја, јер су плава и плаветна синоними, тј. плаветна је тек архаизам.

У 19. и почетком 20. вијека се није водило рачуна о нијансама плаве, није се могло баш поћи у Џамбо да се бира из палете боја, а на неким старим црногорским тробојкама које се чувају у музејима, усљед специфичног материјала и квалитета боје, плава је изблиједила.

Срдан Косовић

Извор: Фејсбук

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *