Пише: Вељко Ђурић Мишина
Годишњица пробоја заточеника из система концлогора Јасеновац је прилика да се подсетимо неких општепознатих чињеница али на сасвим неоубичајени начин.
Две паралелне равни у мојој причи су Немци нацисти и Хрвати усташе! Националсоцијалистичка немачка радничка партија (NSDAP) коју је предводио Адолф Хитлер, Аустријанац по завичају, дошла је на власт легитимним путем то јест после избора одржаних марта 1933. године. Нацизам је био масован покрет јер је имао велику подршку у немачком народу што потврђује и број освојених посланичких места.
Анте Павелић није изабран ни на који начин. На власт су га довели Немци и Италијани у рату против суверене Краљевине Југославије. И усташки покрет је имао подршку великог дела хрватског народа а нарочито међу римокатоличким свештеницима фрањевцима.
Нацистичка пропагандистичка теза била је да између Немаца и нациста нема никакве разлике. Исто то понављале су усташе: нема никакве разлике између Хрвата и усташа! Нацисти су били убеђени да ће Немачке бити само са њима. Исто то говориле су и усташе о Хрватској!
Александар Живковић: „Нормализација“ усташтва и отимање имовине СПЦ
Адолф Хитлер је тврдио да се народу треба непрестано обраћати речима о коначном циљу – Велики Немачки Рајх. Анте Павелић је непрестано говорио о Независној Држави Хрватској! Хитлер се дивио Оту фон Бизмарку, који је ујединио немачки народ у једну државу. Павелић није имао такву личност па је помињао Анту Старчевића! Немци нису одвећ поштовали хришћанство јер су нагињали специјалном паганизму. Сматрали су да су хришћанство створили Јевреји. Хрвати су били тврди римокатолици и код њих је била уобичајена узречица „Бог и Хрвати“! За Немце је књига Моја борба Адолфа Хитлера била основа свега. Код Хрвата то су била Ustaška načela!
Немци су имали партијску паравојну формацију СС и тајну полицију Гестапо, Хрвати Усташку војницу и Усташку надзорну службу! Заједнички им је био фанатизам у испуњавању наредби фирера односно поглавника! Националсоцијалистичка застава била је црвене боје са кукастим крстом црне боје на средини. Усташки симбол је слово „U“, застава је била од три боје (црвена, плава и бела, које су користили сви словенски народи комбинујући их у својој застави)!
Немци су посебну пажњу посвећивали омладини коју су организовали у друштво Хитлерјугенд, Хрвати су полагали велике наде у Усташку младеж. Нацистима је пришао известан део некадашњих припадника Комунистичке партије Немачке, углавном они који су се залагали за револуцију, које је привукао војнички устрој Хитлерове партије и показивање њене снаге. Тешко је утврдити колико је комуниста пришло усташкој организацији у првим месецима Независне Државе Хрватске. Зна се за случајеве да су обављали разне цивилне управне дужности. Сличности између немачког Трећег рајха и Независне Државе Хрватске видљиве су и у терору и злочинима. Обе државе заснивале су се на сили и насиљу: масовна хапшења, логорисање и убијање што је захтевало велико ангажовање технике и људи. Нацисти су Јевреје сматрали великим непријатељем па су против њих покренули дугу кампању. Почело је проглашењем Нирнбершких закона и наредбе о ношењу трака око руке са натписом „Juden“ односно „J“, а онда и организоване такозване „кристалне ноћи“ и на крају концентрациони логори! Нацисти су у планираном геноциду најчешће користили метак и знатно мање гас у логорима.
Усташе су у својој држави копирале нацисте у решавању јеврејског и ромског питања питања иако им нису били приоритет. Њихово главно питање били су Срби. За њих је била трака са натписом „Srbin“ а касније „p“ што је значило православац! Потом су уследила хапшења, протеривања, депортовање у концентрационе логоре, убиства. У лето 1941. године више стотина усташа било је на курсевима у логору крај Берлина. Нема трагова шта су тамо слушали и чему су их припадници СС-а подучавани. Зна се да нису водили готово никакву документацију. У извршењу злочина почели су са масовним бацањем по крашким јамама, касније су у логорима најчешће користили нож и чекић.
Припадници свих делова немачке војске полагали су заклетве. А у њој се није помињао Бог већ фирер. Уласком у усташке редове полагала се присега коју је саставио поглавник и у њој је посебно место било посвећено вођи, то јест њему. Заклетва се завршавала речима: „Tako mi Bog pomogao!“. Нацисти су започели процес језичног чистунства који је требало окончати стварањем чистог немачког језика.
Мирна Јасић Гашић: Скуп сјећања на дјецу страдалу у усташком логору у Сиску
У Независној Држави Хрватској забрањена је српска ћирилица, потом је уследило уништавање јавних натписа, писаћих машина, штампарских слогова са ћириличним словима… Усташка државна власт наметала је нову језичку политику у образовању, школама, култури и сродним установама. Чишћење језика почело је променом свега што је подсећало на Српство: насеље Раскршће је постало Крижање…! Поред бројних сличности Трећег Рајха и Независне Државе хрватске постоје и бројне значајне разлике. Трећи рајх је био индустријски развијена држава што се одразило и на форме и обим терора и злочина. Хрватски злочин био је примитиван, без технологије.
Нацистички терор подразумевао је постојање планова, наредби, извештаја, попис жртава, статистике.
Усташки терор се темељио на усменим наредбама и одвијао се без икаквог плана. Егзекуције су иницирали локални заповедници који су најчешће произвољно бирали жртве и начин на који ће их ликвидирати. У Немачкој терор и злочин су вршили припадници једне образоване, урбанизоване, чисте, педантне, организоване и дисциплиноване средњеевропске нације. На другој страни, злочин у Независној Држави Хрватској био је примитиван и бруталан. Нацистички терор по карактеру био је трезвен, дисциплинован, бирократски педантан, идеолошки ригидан – у суштини негације бројних традиција европске цивилизације. Усташки злочини су се претварали у праве оргије насиља обогаћени примитивним и осветничким традицијама.
Нацисте је одликовала систематичност, терор је био безличан: злочинци и жртве се нису познавали. Њихова мржња била је хладна и апстрактна. Усташки терор је био непосредан, острашћен и личан јер су се злочинци и жртве често познавали – били су комшије и чак и рођаци. После рата Немци су доживели денацификацију, По истој логици Хрвати су морали да прођу деусташизацију. Уместо тога понуђена им је политика братства и јединства то јест релативизација и заборав злочина. Остаје тајна да ли су то договорили усташки поглавник и комунистички вођа.
Извор: Политика, 3. мај 2026
