Уторак, 31 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Мозаик

Слободан Шијан: Утисак да је филм изгубио друштвени значај код нас је израженији него у развијенијим филмским срединама

Журнал
Published: 20. децембар, 2022.
Share
FoNet Zoran Mrđa
SHARE

– Филм данас глобално има јаку конкуренцију у новим садржајима, у интернету и телевизији, и то да је његов друштвени значај можда био већи у неким ранијим деценијама сигурно је израженије него у неким развијенијим филмским срединама. Разлог за то је свакако и што су у једном тренутку отуђени и распродати сви домаћи биоскопи у Београду – каже у разговору за Данас редитељ Слободан Шијан

FoNet Zoran Mrđa

Kултном синеасти који је својим остварењима обележио југословенску и српску, али и европску кинематографију, чија су ремек-дела „Kо то тамо пева“, „Маратонци трче почасни круг“ и „Давитељ против давитеља“ приказивана на светским фестивалима, која су део наше културне баштине и већ деценијама једнако живи и популарни код свих генерација гледалаца на овом простору, уручена је Повеља за целокупно стваралаштво и допринос српској кинематографији коју додељује Удружење филмских уметника Србије.

Шијан је одушевљавао публику и својим остварењима „Kако сам систематски уништаван од идиота“, „Тајна манастирске ракије“, „Сироти мали хрчки“ и „С.О.С. – Спасите наше душе“, и прошле године постао и лауреат Златног печата кинотеке за допринос светској кинематографији, али и први филмски редитељ који је ушао у Српску академију наука и уметности, и то као допсини члан.

У разговору за Данас, легендарни филмски аутор који, како је изјављивао за наш лист, себе види, пре свега, као редитеља комедија, говори о свом доживљају награда, значају „покретних слика“ у времену савремених технологија, биоскопима, како се догодило да на нови филм „Буди бог с нама“, који је тренутно у монтажи, чека скоро десет година…

Добили сте највећа признања за филмску уметност, а сада вам је стигла и Повеља за животно дело УФУС. Имате ли и можда и неку приватну емоцију према овој награди?

– Она за мене има тај значај што је то ипак признање које добијате од колега, од вашег еснафа у коме сте обитавали свих ових година, преко кога сте као слободан уметник остваривали неке могуће бенефиције и радни стаж. То је једна професионална награда и утолико је њен значај већи.

Примајући ову награду подсетили сте да сте пре петнаест година исто признање добили од словеначког удружења филмских уметника, а пре шест и од хрватског. Да ли је ваша уметност, филмска и визуелна, више препозната у региону?

– Мислим да су све те награде за животно дело углавном биле засноване на ономе што сам урадио у области кинематографије, мој опус у визуелним уметностима или у оном што сам писао о филму је прилично мање познато. Моји филмови имају неку популарност на овом простору и данас, и мислим да је то кључни разлог.

Од филма „С.О.С. – Спасите наше душе“ који смо премијерно гледали 2007, до новог „Буди бог с нама“ на чију премијеру још чекамо, прошло је петнаест година. Шта је можда неко ваше највеће разочарење у професији?

– Kао и увек, код нас се филмови доста дуго припремају у фази налажења и проналажења финансирања, и то је постало све теже и теже, тако да не завидим младој генерацији. Мој нови филм „Буди бог с нама“ тренутно је у фази монтаже, а први синопсис на конкурсу Филмског центра Србије за финансирање и суфинансирање играних филмова поднео сам 2013, па сад израчунајте и видите колико је то времена, и колико му је потребно година да изађе у биоскопе. Читава деценија. Ја сам снимио нека своја дела и за мене је то можда и ОK, али ако млад човек који жели да сними добар филм треба да чека на његову премијеру десет година то је превише времена, јер млади људи треба да раде што више.

С друге стране, зашто нам се чини да је моћ филма некада била значајнија, да је филм имао друштвени утицај и да је биоскопска публика заиста разумела те важне хуманистичке идеје света које су стизале из „покретних слика“?

– Не бих доносио такве генералне закључке, пошто мислим да је питање важности филма везано и са генерацијским обичајем и навикама. Данас свакако има нових садржаја који се нуде путем интернета и телевизије, тако да филм има јаку конкуренцију. Поготову код нас, где су у једном тренутку отуђени и распродати сви домаћи биоскопи у Београду, тако да, док се успостави нова публика која зна где је који биоскоп, ипак је потребно мало времена. Можда је та оцена да је филм изгубио друштвени значај и тачна, али то је код нас сигурно израженије него у неким развијенијим филмским срединама.

Да ли ће биоскоп опстати, и да ли ће филм у неком финалу да победи телевизију и интернет?

– Телевизија је на неки начин већ у благом опадању, иако се свуда и даље раде серије, многе су и високобуџетне, али интернет је већ доста дуго јака конкуренција филму. Мислим да ће то у једном тренутку све бити синхроно, и да ће филм, интернет и телевизија постојати једно уз друго, као и биоскопи. То је и историја већ показала у разним областима стваралаштва, у којима је била прорицана пропаст.

Шта је филм за вас данас, после свих ових искуства које имате?

– Не бих се усудио да дајем такве врсте дефиниција. Осећање с којим чекам наредну годину је нада да ћу коначно завршити филм „Буди Бог с нама“ који већ толико дуго радим, и то би био неки циљ. Тај филм је више фантазија о једном животу, а не биографски филм о авангардисти Бошку Токину, који сам покушао да направим као комедију која ће се бавити и неким темицама авангарде.

Извор: danas.rs

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Kошарка: Никола Јокић – феномен
Next Article Мухарем Баздуљ: Смрт и њени хирови

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

„Глечер судњег дана“ броји задње дане на копну,

Глечер "Thwaites", дупло веће површине од Србије, који носи титулу Глечер судњег дана јер би…

By Журнал

Како су се на истом наративу нашле „Вечерње новости“ и „Побједа“

Главно гласило режима Мила Ђукановића, "Побједа", на насловној страни свог портала поред чланака са насловима…

By Журнал

Слободан Шоја: Безумни рат без истека рока трајања

Пише: Слободан Шоја Двадесет и трећа је годишњица говора којег је у Бијелој кући одржао…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоМозаикПолитика

Гутереш упозорио: Пандемија корона вируса имала разоран утицај на образовање

By Журнал
Мозаик

Самјуел Карап: Америци треба излазна стратегија за Украјину

By Журнал
КултураМозаикНасловна 5ПолитикаСТАВ

Ћопићеви непријатељи

By Журнал
Мозаик

Идентитетска криза у Немачкој

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?