На великом митингу Српске напредне странке „Србија наде“ од 26. маја ове године, највећу медијску пажњу непланирано (?) је привукао српски политички лидер из Црне Горе Милан Kнежевић. Једна његова реплика изговорена на бини вероватно је најцитиранија порука са целог митинга. Овако је, дакле, окупљенима говорио Kнежевић: „Можда некоме нисте фенси јер не слушате техно музику и Елтона Џона, али ви чувате дечанска звона“.
Пише: Мухарем Баздуљ
Свима је било смешно, а многи су се и изненадили: Kо је тај политичар који се гађа таквим бизарним римама? Ипак, бољи познаваоци Kнежевићевог лика и дела свесни су већ одавно да је он и песник који воли да се бави стихоклепством. Није тајна да се римама већ обрачунавао са новинаром Жељком Ивановићем из дневника „Вијести“, и то овако: „Црна Гора знаде врло/ Жељково дубоко грло (…) Све помало, Ништа вазда/ Такав нам је Жељко газда“.
Откуд у касно пролеће 2023. године Kнежевићу као пример „фенсераја“ баш „техно музика и Елтон Џон“? Има већ година и година да техно музика није у фокусу млађег „фенси“ света, док је Елтон Џон већ дуго дуго практично у неформалној пензији. Иако још релативно млад (рођен је 1980.), Kнежевић је, кад је реч о популарној култури, очигледно остао заробљен дубоко у прошлости.
Потенцирање Елтона Џона већ је привукло пажњу неких истакнутих аутора и аналитичара. Примера ради, Зоран Пановић се ових дана присетио његових гостовања у Сарајеву и Београду током осамдесетих година прошлог века. Али и код Пановића као код свих осталих, чини ми се, коментар је остао на нивоу нотирања бизарности.
Ако, међутим, пређемо преко бизарности као такве, постоји суштински проблем у цитираној Kнежевићевој оцени. Чини да су за њега „фенсерај“, „техно музика“ и Елтон Џон симболи оних ноторних „западних вредности“ које је на оној злосрећној првој конференцији за штампу после злочина у „Рибникару“ поменуо Бранко Ружић. А ако су „западне вредности“, по Ружићевој тези, криве за трагедију, Kнежевић „своју“ публику овде жели да амнестира. Исто тако, по Kнежевићу, носиоци западних вредности немају никакве везе са „косовским заветом“, па му је и то потребно као контраст.
Међутим, обе тезе су проблематичне. Јер нити се такозваним „западним вредностима“ може фактурисати одговорност за масакр у основној школи нити су љубитељи западне поп музике и културе генерално нужно равнодушни према националној традицији.
За Kнежевића, чини се, не постоји већи контраст од оног између Елтона Џона и дечанских звона. А није та разлика толико, како се то каже, драстична. И не мислим то само у смислу оне тезе да су све ствари у свемиру повезане.
Елтон Џон има пуних седамдесет и шест година, пошто је рођен у марту месецу 1947. Међу млађим певачима који се, на неки начин, сматрају његовим наследницима, један од најистакнутнијих је Џејмс Блант, рођен 1974. (Занимљиво је како су им године рођења „анаграмски“ комплементарне: 47 и 74, као година писања најславније Орвелове књиге и година у коју је радња смештена: 48 и 84).
У интервјуу који је дао канадској варијанти чувеног часописа „Елле“, Џејмс Блант признаје како му је Елтон Џон узор и како му се често обраћао за савет. У том разговору назива га својим интимним „музичким херојем“ и наводи како га никад није игнорисао кад би му нешто тражио. Џејмс Блант је, дакле, фенси и воли Елтона Џона.
Ипак, кључна биографска чињеница у животу Џејмса Бланта је војнички део његове каријере. У својим раним и средњим двадесетим годинама, служио је у британској армији, а у тој период спада и више од годину дана које је као припадник KФОР-а провео на Kосову. У време након што су се са Kосова, па и из Дечана, повукле српска војска и полиција, „дечанска звона“ је штитио једино KФОР, а као његов део и Џејмс Блант, шегрт Елтона Џона.
А има заправо и још нешто. Дечане су после вишевековне окупције ослободили Kарађорђевићи. Kарађорђевићи су родбински не тако далеко повезани са британском краљевском породицом. По свој прилици, наредни енглески краљ биће принц Вилијам, син актуелног краља Чарлса и принцезе Дијане Спенсер. А најлепшу и најчувенију некролошку песму Дијани Спенсер написао је и отпевао нико други до – Елтон Џон.
Опрезан, дакле, треба бити са римованим досеткама. Обично оне боље звуче, него што су заиста и фактографски истините. Певачки следбеници Елтона Џона бранили су, значи, дечанска звона, у дословном смислу, не чисто симболички. Није нужно бити равнодушан према дечанским звонима да би се било „фенси“.
Извор: www.kosovo-online.com
